Putin: napad na Kalinjingrad otvara pitanje svih naoružanja
Ruski predsednik poručio je na forumu Valdaj da bi napad na Kalinjingrad odmah otvorio pitanje primene svih naoružanja, a da nuklearno oružje nikada neće biti upotrebljeno ne može da se garantuje.
Poruka koju je ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak, 1. oktobra, uputio sa Valdaja tiče se i Srbije, vojno neutralne zemlje koja je kandidat za članstvo u EU i koja se graniči sa šest članica NATO-a: Putin je na plenarnoj sednici XXIII Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj u Moskvi rekao da bi direktan napad na Kalinjingrad odmah otvorio pitanje upotrebe svih naoružanja kojima Rusija raspolaže. Isti govor, koji je prema pisanju Argumenata i činjenica trajao oko tri sata, sadržao je i izjavu da se ne može garantovati da nuklearno oružje nikada neće biti upotrebljeno.
Šta je Putin rekao o Kalinjingradu?
Kalinjingrad je ruska eksklava na Baltiku, stešnjena između Poljske i Litvanije, pa je svaka rasprava o njegovoj blokadi ili napadu odmah rasprava o odnosu Moskve i dve članice NATO-a. Putin je pitanje postavio ovako, a prevod sa ruskog je naš, prema tekstu koji prenose Izvestija:
„Ako se dođe do direktnog napada na Rusku Federaciju, u ovom slučaju se misli na Kalinjingrad, možda i na neke druge teritorije, na dnevnom redu će, naravno, neizbežno i odmah iskrsnuti pitanje primene svih naoružanja kojima naša zemlja raspolaže.“
Izjavu je predstavio kao odgovor, a ne kao pretnju. „Mi nikoga ne plašimo. (…) To nije zastrašivanje, to je odgovor na pokušaj da nas zaplaše“, rekao je Putin. Dodao je i da se saopštenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova o mogućem odgovoru na pretnje Kalinjingradu mogu ne smatrati ozbiljnim samo ako se ne smatraju ozbiljnim ni pretnje Zapada upućene Moskvi.
Prema Izvestijama, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je istog dana Evropu da ne bude previše aktivna oko Kalinjingrada.
Može li se garantovati da nuklearno oružje neće biti upotrebljeno?
Na to pitanje Putin je odgovorio sam, uz poznato pozorišno poređenje o puški koja visi na zidu. Prema Lenti, rekao je:
„Možemo li biti sigurni da to oružje nikada neće biti upotrebljeno? Pa naravno da ne. Znamo i onu zanimljivu izreku: ako puška na početku predstave visi negde na zidu, ona mora da opali pre kraja. To moramo imati na umu i izbeći.“
U istom govoru ponovio je da Rusija nikome ne preti. „Nikome ne pretimo, ne nameravamo da napadamo nikoga ni u 29, ni u 30, ni u 50. godini“, rekao je Putin, osvrnuvši se na izjave zapadnih političara o pripremi rata sa Rusijom do 2029. godine.
Pomenuo je i odnos snaga. Prema engleskom prevodu koji prenosi Kyiv Independent, Putin je kazao:
„Razumemo da ćemo se suočiti sa protivnikom dvostruko većim od nas. Stvar je u tome što mi imamo konkurentske prednosti u sredstvima samoodbrane. Da, naravno, Francuska i Velika Britanija su nuklearne sile, to savršeno dobro razumemo i potpuno smo svesni toga. Ali niko drugi nema oružje kakvo Rusija ima danas.“
Šta se zna o upozorenju koje je stiglo NATO-u?
Izjava sa Valdaja nadovezuje se na upozorenje koje je Moskva prethodno uputila savezu. Prema Kyiv Independentu, Rusija je 30. septembra poručila da je spremna da upotrebi nuklearno oružje ako članice saveza pokušaju da izoluju Kalinjingradsku oblast. Izvestija pak navode da je NATO 29. septembra potvrdio da je primio rusko upozorenje o upotrebi nuklearnog arsenala u slučaju blokade Kalinjingrada. Izvori se, dakle, razilaze oko datuma, pa se on ovde ne navodi kao utvrđen.
Putin je ocenio da je Ministarstvo spoljnih poslova sve ispravno saopštilo, i dodao: „I stvar nije u prezimenu vrhovnog komandanta Rusije.“
Šta je rekao o ratu u Ukrajini?
Putin je izjavio da Rusija nije htela rat i da ga nije započela. Prema Lenti, rekao je: „Mi nismo hteli i mi nismo počeli da ratujemo, nego su sa nama počeli da ratuju.“ Prema Argumentima i činjenicama, odbio je i zapadni predlog o razmeni, po kojem bi se prekinuli napadi na brodove u zamenu za prekid napada na ruske rafinerije. Na pitanje o tom predlogu odgovorio je jednom rečju: „Ne.“
Kyiv Independent navodi da je Putin na forumu ponovio i zahtev za ukrajinskom teritorijom u zamenu za kraj rata, te da je praktično odbacio predloge o uzajamnom prekidu napada na energetsku infrastrukturu i o ponovnom uspostavljanju bezbedne plovidbe Crnim morem.
Govor je održan u danima posle velikog ruskog napada raketama i dronovima na Kijev, koji je počeo 30. septembra i, prema istom izvoru, odneo četiri života, uz najmanje osam povređenih. Putin je 28. septembra potpisao i ukaz o povećanju ukupnog broja pripadnika ruskih oružanih snaga.
