Treći američki nosač aviona ide ka Iranu, a za njim marinci
Američki zvaničnik potvrdio je Al Džaziri da Theodore Roosevelt plovi iz San Dijega, uz desantnu grupu Makin Island. Do kraja novembra oko Irana bi trebalo da bude tri nosača.
Za srpske uvoznike energenata i vozače ova vest nije udaljena, jer se cena sirove nafte formira na berzama koje prve reaguju na svaki incident u Ormuskom moreuzu. Američki zvaničnik potvrdio je 2. oktobra za Al Džaziru da ka Iranu plovi treći nosač aviona, USS Theodore Roosevelt, a sa njim i desantna grupa Makin Island sa više od 2.000 marinaca.
Prema rečima zvaničnika, udarna grupa nosača isplovila je iz baze u San Dijegu u nedelju, a dan kasnije za njom je krenula desantna grupa. Do kraja novembra oko Irana bi trebalo da budu tri nosača aviona i dve desantne grupe, dok rat ulazi u osmi mesec. Izvori se oko trenutka polaska ne slažu: Al Džazira i Türkiye Today pišu o nedelji, a The Media Line, pozivajući se na Wall Street Journal, navodi da su brodovi isplovili početkom oktobra.
Šta je već u regionu, a šta stiže?
U regionu su trenutno:
- nosač USS George H.W. Bush
- nosač USS George Washington, koji je u avgustu zamenio USS Abraham Lincoln
- desantna grupa USS Boxer
Uz njih deluje i oko 20 brodova Ratne mornarice koji pružaju pratnju, a u regionu je već više od 50.000 američkih vojnika. Pojačanje se različito računa. The Media Line, prema Wall Street Journalu, navodi oko 7.000 mornara i 2.000 do 3.000 marinaca, dok Türkiye Today piše o oko 9.000 mornara i marinaca zajedno, među kojima su i pripadnici 13. marinske ekspedicione jedinice. Isti izvor beleži da bi dolazak Roosevelta značio tri nosača u regionu, nivo koji je poslednji put dostignut u aprilu, a pre ove godine 2003, tokom invazije na Irak.
Odluka o tome da li će tri nosača ostati na položaju nije doneta, rekao je američki zvaničnik za Bloomberg. Centralna komanda SAD o rasporedu ne govori: „Ne razgovaramo o rasporedu jedinica iz razloga operativne bezbednosti”, poručio je CENTCOM.
Pomorski analitičar Ronald O’Rourke upozorava na teret koji takav raspored nosi za mornaricu:
„Održavanje prisustva tri nosača aviona u tom području tokom dužeg perioda predstavljalo bi znatno veće opterećenje.”
Njegov komentar prenosi Türkiye Today.
Šta poručuju Vašington i Teheran?
Al Džazirin dopisnik iz Vašingtona Tanja Nuri, pozivajući se na izvore u Pentagonu i Beloj kući, navela je da je cilj da vojne opcije ostanu „na stolu” za Donalda Trampa bez obzira na tok diplomatije, kao i da Pentagon ne planira da povuče nijedno sredstvo čak ni ako se sa Iranom postigne sporazum. Ministar odbrane Pit Hegset poručio je da su snage „spremne da krenu” ako predsednik naredi nove udare.
Tramp je za Fox News rekao da veruje da će SAD „vrlo brzo” pobediti u ratu. U intervjuu za TIME, vođenom u ponedeljak, odbio je i najnoviji iranski predlog primirja: „Stvari koje pre godinu dana ne bih odobrio, ne bih odobrio ni danas.” Pojačano bombardovanje posle izbora 3. novembra nazvao je mogućim. Taj razgovor smo ranije opisali u tekstu „Tramp za TIME: sa Iranom mira ne može biti”.
Iran je preko Katara prosledio sedmodnevnu mapu puta: otvaranje Ormuskog moreuza i nastavak nuklearnih razgovora u zamenu za kraj američke pomorske blokade, ukidanje sankcija i regionalno primirje koje bi obuhvatilo Liban i Jemen. Prema The Media Line, Tramp je prošle nedelje odbio predlog sedmodnevnog primirja tokom kog bi Iran otvorio moreuz. Američki ambasador pri UN Majk Volc rekao je za NBC da zahtevi za odmrzavanje sredstava i ukidanje sankcija nisu predmet pregovora: „To nisu samo sankcije Sjedinjenih Država, to su globalne sankcije.”
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči poručio je na mreži X: „Nismo došli u Njujork da prodajemo rat. Došli smo da stvorimo mir.” Za NBC je ranije rekao da je Teheran „potpuno spreman” da nastavi rat.
Abas Aslani iz Centra za strateške studije Bliskog istoka ocenjuje da se spor pomerio sa pitanja da li pregovarati na pitanje „ko će prvi odustati od glavnog aduta”.
Vašington istovremeno pojačava ekonomski pritisak. Ove nedelje sankcionisani su iranski železnički i automobilski konglomerati, a američko Ministarstvo finansija navelo je da je cilj da se iscrpe preostali prihodi Teherana. U novoj anketi AP-NORC blizu 70 odsto Amerikanaca kaže da rat nije vredeo. Tramp je pad podrške odbacio rečima: „Anketari su korumpirani.”
Šta se dogodilo sa tankerom u Ormuskom moreuzu?
Britanska organizacija UKMTO, koja prati bezbednost trgovačke plovidbe, zabeležila je 1. oktobra u 17.50 po UTC izveštaj treće strane o tankeru u Ormuskom moreuzu koji je pogođen nepoznatim projektilom i zapalio se. Incident je vođen kao napad, pod brojem 147-26. Posada je bezbedna, a obim štete i posledice po životnu sredinu u trenutku objave nisu bili utvrđeni.
UKMTO nije objavio ime, zastavu ni teret broda, niti ko je i odakle ispalio projektil. Brodovima u tom području savetovano je da plove oprezno i da prijave svaku sumnjivu aktivnost. Trgovci naftom, prema analizi sajta investingLive, odgovor tržišta vezuju za to šta sledi: pojedinačan incident bez izlivanja verovatno bi brzo izbledeo, dok bi novi udari ili usporen saobraćaj tankera vratili bezbednost snabdevanja u središte cene nafte.
