Ormuz zatvoren, Kalibaf traži sedam uslova od Vašingtona
Mohamad Bager Kalibaf poručio je da se Ormuski moreuz ne otvara bez sedam uslova iz Islamabadskog memoranduma, a Abas Arakči govori o roku od sedam dana.
Ormuski moreuz neće biti otvoren dok se ne ispuni sedam iranskih uslova, poručio je u nedelju, 4. oktobra 2026, Mohamad Bager Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač Teherana. Zatvoren plovni put već pomera evropsko tržište energenata: G7 je pristao da pusti 100 miliona barela nafte i dizela iz rezervi, a bivši šef odeljenja za tržišta nafte u Međunarodnoj agenciji za energiju naveo je da dizel sa Bliskog istoka ne stiže u Evropu.
Izjavu je preneo iranski Nurnjuz, a prema RTS-u, koji se poziva na agenciju Tasnim, Kalibaf je istu poruku ponovio poslanicima na nedeljnoj sednici parlamenta. Reč je o uslovima zasnovanim na Islamabadskom memorandumu o razumevanju, privremenom sporazumu Irana i SAD iz juna 2026, postignutom uz posredovanje Pakistana.
Šta je Kalibaf poručio Vašingtonu?
Kalibaf je potvrdio da su Amerikanci preko posrednika dostavili nove predloge, iako javno govore drugačije:
Amerikanci, koji u medijima govore nešto drugo, nedavno su preko posrednika izneli predloge. Ali moraju da shvate da je period odugovlačenja procesa i diktiranja jednostranih zahteva završen.
Odmah zatim je izneo stav Teherana, bez prostora za pregovaranje o samom redosledu:
Stav Islamske Republike Iran je potpuno jasan i čvrst, i Ormuski moreuz neće biti otvoren dok se ne ispuni naših sedam uslova, zasnovanih na Islamabadskom memorandumu o razumevanju.
Obraćajući se poslanicima, Kalibaf je američke izjave opisao kao „kognitivno ratovanje”: neprijatelj se jednog dana predstavlja kao strana koja traži pregovore, sledećeg preti uništenjem. Dodao je i kako Iran donosi odluke:
Mi svoje delovanje bazirama na stvarnom ponašanju i postupcima neprijatelja, a ne na retorici i lažnim dihotomijama u medijima.
Koji su uslovi i gde se izvori razilaze?
Malteški portal Newsbook navodi da su uslove preneli katarski posrednici i da obuhvataju:
- kraj rata na svim frontovima
- oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava
- ukidanje američke pomorske blokade iranskih luka
- prestanak američkog mešanja u unutrašnje stvari Irana
- prestanak saradnje sa protivnicima Irana
- obustavu svih napada na iransku teritoriju
Newsbook govori o sedam uslova, a nabraja šest. Arab News i RTS ne nabrajaju nijedan, pa sedmi uslov iz dostupnih izvora ne može da se utvrdi. Prema Newsbooku, Donald Tramp je iranski predlog javno odbio 26. septembra 2026.
Šta kaže Arakči o roku od sedam dana?
Ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je pred stranim ambasadorima i diplomatama u Teheranu da bi iranski predlog, ako bude prihvaćen, omogućio otvaranje moreuza u roku od sedam dana. Uslovi za otvaranje, objasnio je, vezani su za obaveze koje bi SAD morale da prihvate. Istovremeno je poručio:
Ako ponovo krenu ka vojnim rešenjima, spremniji smo nego ranije i preduzećemo sve što je potrebno da se odbranimo.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei rekao je da je ponovno otvaranje moreuza glavna briga Irana.
Šta se u međuvremenu događa oko moreuza?
Britanska služba za pomorske trgovinske operacije UKMTO prijavila je da je brod u Ormuskom moreuzu pogođen projektilom nepoznatog napadača i da je oštećena mašinska prostorija. Vreme incidenta nije navedeno, a posada je, prema RTS-u, bezbedna.
Američki zvaničnici razmatrali su u Kemp Dejvidu naredne korake u ratu sa Iranom. Sastanak je vodio potpredsednik Džej Di Vens, a Tramp nije otkrio koje će mere Vašington preduzeti. Pentagon uz to šalje nosač aviona „Teodor Ruzvelt” na Bliski istok, gde su već dva američka nosača. Udarna grupa nosi više od 7.000 mornara i 2.000 marinaca, a dolazak se očekuje u novembru. Nije jasno da li će zameniti neki od postojećih nosača ili pojačati američke snage.
Iranski parlamentarni Komitet za nacionalnu bezbednost pripremio je predlog zakona kojim bi se brodovima Izraela i zemalja koje Teheran smatra neprijateljskim zabranio prolazak kroz moreuz. Ostala plovila morala bi da pribave dozvolu Generalštaba iranskih oružanih snaga. O pogođenim tankerima i pripremi tog zakona pisali smo i ranije.
Moskva i Jemen
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, boravio je u Teheranu po nalogu Vladimira Putina i rekao da je trgovina dve zemlje prošle godine porasla za više od 20 odsto. O odnosu prema Iranu poručio je:
Nikada nećemo žrtvovati naše odnose sa Islamskom Republikom Iran, bez obzira šta ko traži od nas.
Rat se širi i na Jemen. Snage međunarodno priznate vlade gađale su položaje Huta u Sani i najavile pojačanja za provinciju Taiz. Huti tvrde da su balističkim raketama i dronovima pogodili postrojenje Aramka u Rijadu, a portparol saudijske koalicije Turki el Maliki tu tvrdnju naziva obmanjujućom.
