Kristijan Šmit se plaši Dodikovih pokušaja podele BiH

Kristijan Šmit, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, dao je prvu svoju ocenu opštih izbora održanih 4. oktobra 2026, a ocena se tiče i Srbije, jer u njoj pominje događaje u Srbiji i Republici Srpskoj. U razgovoru za nemački radio Dojčlandfunk, objavljenom 7. oktobra, Šmit je rekao da ishod nije ono čemu se nadao, a od Evropske unije već sada traži način da reaguje na ono što očekuje u narednoj godini.

Šta je Šmit rekao o ishodu izbora?

Prema njegovoj oceni, izbori su potvrdili kontinuitet sukoba u zemlji. Kako prenosi B92, Šmit je rekao:

„Ishod izbora u BiH nam je pokazao da se osnovne linije sukoba u BiH nastavljaju. Ovaj ishod će strukturno i sistemski otežati, a delomično i onemogućiti put zemlje u EU.”

Kao dobru vest izdvojio je to što se, kako je naveo, ipak radi o nekoj vrsti novog početka. Izbornu proceduru je ocenio pozitivno i u tome je pomenuo sopstveni doprinos:

„Izbori su bili pošteni i reforme izbornog sistema, koje se povezuju s mojim imenom, su pokazale učinak. To ne rešava sve probleme ali povećava poverenje građana.”

Šmit tvrdi i da se svaki birač identifikovao otiskom prsta i da niko nije mogao da glasa više puta.

Zašto Šmit kritikuje opoziciju u Republici Srpskoj?

Za uverljivu pobedu SNSD, koji predvodi Milorad Dodik, Šmit krivi opoziciju, a pre svih njenog vodećeg kandidata Draška Stanivukovića, gradonačelnika Banjaluke. Šmit je za Dojčlandfunk rekao:

„Moramo nažalost konstatovati da opozicija, posebno sa svojim vodećim kandidatom Draškom Stanivukovićem, gradonačelnikom Banje Luke, nije uspjela ponuditi stvarnu alternativu.”

Savet opoziciji formulisao je kao pravilo izborne politike:

„Ne možete Dodika preteći tako što ćete pokušati biti ‘bolji nacionalista’. Morate ponuditi alternativu, jer kako se to u politici kaže: birači na kraju uvijek izaberu original.”

Stanivukoviću je Šmit uputio i teži prigovor. Tvrdi da je on odao počast Ratku Mladiću u vreme kada su u Srbiji i Republici Srpskoj održavane proslave u čast Mladića. Reč je o Šmitovoj tvrdnji, ne o utvrđenoj činjenici.

O sistemu u entitetu rekao je da “u sebi nosi i značajan element korupcije i kriminaliteta”.

Šta Šmit očekuje od naredne godine?

Najavu je izneo bez uvijanja, a sa njom i zahtev upućen Briselu:

„Bojim se da ćemo u narednoj godini imati Dodikove pokušaje cijepanja i podjele zemlje. Zato već sada tražim alate Evropske unije način na kojem će se reagovati.”

Odmah zatim je dodao:

„Tu će doći do odlučujućeg okršaja. Tada se mora reagovati jasno, oštro i nedvosmisleno, to tako ne može!”

U istom razgovoru Šmit je govorio i o Dodikovim spoljnim vezama. Prema njegovim rečima, Dodik je, po sopstvenim tvrdnjama, kod ruskog predsednika Vladimira Putina bio najmanje 30 puta, a istovremeno zahvaljuje američkoj administraciji na ukidanju sankcija. Šmitov doslovni opis glasi: „Prema vlastitim tvrdnjama, sjedio je Vladimiru Putinu u krilu sigurno 30 puta.”

Zahtev za alate je Šmit uputio Evropskoj uniji, a iz razgovora koji je objavljen 7. oktobra ne vidi se kako će Brisel na njega odgovoriti.