Analitičari: decentralizacija u Kraljevu dobitak studenata

Dan posle vidovdanskog skupa “Sve se vidi na Vidovdan”, održanog 28. juna u Kraljevu, politički analitičari i komentatori usaglasili su se oko jedne ocene: izlazak studentskog pokreta iz Beograda doneo je više nego što se na prvi pogled činilo. Ocene su stigle iz nekoliko nezavisnih glasova, a razilaze se tek u detaljima.

Politički analitičar Marko Vujić naveo je da je decentralizacija skupa, njegovo održavanje izvan prestonice, jako bitna. Po njegovim rečima, upravo je tu opozicija godinama grešila, jer je poruke slala uglavnom iz Beograda, dok je veći deo Srbije ostajao izvan fokusa. Skup u gradu na Ibru, smatra on, pokazuje da se centar političke energije može pomeriti i van glavnog grada.

Zašto je decentralizacija postala glavna tema?

Vujić nije jedini koji u izboru Kraljeva vidi poruku. Analitičar Slavković ocenio je studentski skup na Vidovdan kao izuzetno važan i ukazao na nešto što se ređe pominje u javnim reakcijama, na veliki sukob unutar Srpske napredne stranke. Taj sukob, po njegovom čitanju, postaje sve dublji kako se približava mogući izborni ciklus, a okupljanje izvan Beograda dodatno ga zaoštrava jer pokret pokazuje sposobnost da mobiliše ljude i u sredinama koje se tradicionalno smatraju uporištem vlasti.

Politikolog Čedomir Čupić dao je možda najnijansiraniju ocenu. On smatra da su studenti napravili važan iskorak, jer se prvi put otvoreno kreće protiv autoriteta, što je u dosadašnjem toku protesta bila tačka oko koje se pokret oprezno kretao. Ipak, Čupić je upozorio da su u Kraljevu prekršili jedan svoj princip, time što su među govornike uključili poslanicu. Pokret koji je svoju snagu gradio na distanci od stranačke politike, poručuje on, mora da pazi da tu granicu ne pomera olako.

Šta poručuju studentima pred izbore

Čupić je otišao i korak dalje od ocene samog skupa. Po njegovim rečima, proevropska opozicija treba da pošalje studentima jasnu poruku podrške i da strpljivo gradi poverenje, jer su se studenti, kako je ocenio, pokazali kao najjača i najrealnija snaga na političkoj sceni. To je, u suštini, poziv opoziciji da ne pokušava da preuzme pokret, nego da mu se približi kao partner.

Tu se otvara pitanje koje će obeležiti naredne nedelje. Učešće opozicije na studentskim skupovima ostaje nerešeno uoči mogućih izbora. Pokret insistira na sopstvenoj autonomiji, a stranke u kuloarima procenjuju koliko blizu smeju da priđu a da ne naruše tu autonomiju i sopstveni rejting. Slučaj kraljevačke poslanice pokazuje koliko je ta linija tanka.

Ono što se iz svih ocena izdvaja jeste da skup u Kraljevu nije bio samo još jedno okupljanje. Decentralizacija je, po čitanju analitičara, postala strateški potez, a ne logistički detalj. Za vlast je poruka iz Kraljeva neugodna jer dolazi iz sredine koju je smatrala sigurnom. Za opoziciju je test sposobnosti da prepozna gde je danas težište građanske energije i da se prema njemu postavi bez prisvajanja.

Da li opozicija treba da izađe na studentske skupove ili da ostane po strani i čeka da je pokret sam pozove?