Serensen: Ohridski sporazum obavezuje Srbiju i bez potpisa
EU izaslanik za dijalog Peter Serensen tvrdi da Ohridski sporazum pravno obavezuje Srbiju iako ga Beograd nikada nije potpisao, a diplomata Zoran Milivojević u tome vidi najavu pristrasnog posredovanja.
- EU izaslanik Peter Serensen tvrdi da Ohridski sporazum pravno obavezuje Srbiju i bez njenog potpisa.
- Poziva se na praksu Međunarodnog suda pravde po kojoj potpis nije nužan uslov za važenje međunarodnog dogovora.
- Beograd odbija da potpiše sporazum, tvrdeći da je neustavan i da ne priznaje nezavisnost Kosova.
- Diplomata Zoran Milivojević upozorava da ovakav stav najavljuje pristrasno posredovanje ka Prištini.
Izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Serensen izneo je ocenu da Ohridski sporazum pravno obavezuje Srbiju iako ga Beograd nikada nije potpisao. Stav je saopšten ovih dana i odmah pokrenuo raspravu o tome da li se dogovor iz marta 2023. godine može tretirati kao obavezujući akt bez formalnog pristanka jedne strane.
Serensen se, obrazlažući svoju poziciju, poziva na praksu Međunarodnog suda pravde. Prema tom tumačenju, potpis nije nužan uslov za važenje međunarodnog dogovora, već se obaveznost može izvesti iz saglasnosti i ponašanja strana tokom pregovora. Time izaslanik faktički poručuje da odsustvo potpisa ne oslobađa Beograd obaveza koje proizlaze iz teksta postignutog u Ohridu.
Beograd na to gleda drugačije. Srpska strana godinama odbija da potpiše sporazum, uz obrazloženje da je neustavan i da bi njegovo prihvatanje značilo posredno priznanje nezavisnosti Kosova. Upravo je pitanje potpisa bilo tačka na kojoj su pregovori više puta zastali, jer je za srpsku pregovaračku poziciju formalni čin potpisivanja povučena crvena linija.
Zašto je Serensenov stav problematičan za Beograd?
Diplomata Zoran Milivojević upozorio je da ovakvo tumačenje najavljuje pristrasno posredovanje. Po njegovoj oceni, kada posrednik unapred zauzme pravni stav koji ide u prilog jednoj strani, on prestaje da bude neutralan arbitar i postaje zagovornik. Milivojević smatra da Serensenova izjava nije tehnička pravna napomena, već politički signal poslat iz Brisela, koji Prištini daje argument, a Beogradu sužava manevarski prostor.
Suština spora je u tome kako se pravno kvalifikuje dokument koji nijedna strana nije potpisala. Ako se prihvati Serensenovo tumačenje, Srbija bi bila u poziciji da je vezana obavezama o kojima se pregovaralo, ali koje nikada nije formalno prihvatila. Ako se prihvati beogradsko tumačenje, sporazum ostaje politički okvir bez pune pravne snage dok se ne potpiše. Razlika između te dve pozicije nije akademska, jer određuje šta se od Srbije može zahtevati u narednim rundama razgovora.
Kako se sve povezuje sa evropskim putem Srbije
U Briselu se Ohridski sporazum tretira kao uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, kroz takozvano Poglavlje 35, koje pokriva normalizaciju odnosa sa Prištinom. To poglavlje je specifično jer se, za razliku od ostalih, odnosi na politički najosetljivije pitanje čitavog pregovaračkog procesa, pa napredak u njemu direktno utiče na dinamiku celokupnih pristupnih pregovora.
Time se Serensenova ocena prenosi sa terena pravne teorije na teren konkretne politike proširenja. Ako se odsustvo potpisa ne prihvata kao prepreka, onda se od Beograda može tražiti sprovođenje obaveza kao uslov za dalje otvaranje pregovaračkih poglavlja. Za Srbiju to znači da bi pitanje koje je smatrala nerešenim moglo da bude tretirano kao rešeno, sa svim posledicama koje takva kvalifikacija nosi za tempo evropskih integracija.
Za sada nema naznaka da će Beograd promeniti stav o potpisu, niti da će Brisel odustati od tumačenja koje je izneo njegov izaslanik. Ostaje pitanje na koje će odgovor dati naredne runde dijaloga: da li je moguće da jedan sporazum istovremeno bude obavezujući za Brisel, a nepostojeći za Beograd, i koliko dugo takva dvostruka kvalifikacija može da opstane u pregovorima?
