Sorensen ne daje rok, Ohridski sporazum smatra obavezujućim

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da Ohridski sporazum iz 2023. godine pravno obavezuje obe strane i onda kada na njemu nema potpisa Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. Rekao je to u pisanom intervjuu kosovskoj novinskoj agenciji KosovaPress, objavljenom 14. avgusta, u kojem je odbio da odredi rok za kraj pregovora i ponovio zahtev da Srbija uhapsi počinioce oružanog napada u Banjskoj.

U istom intervjuu Sorensen je govorio o primeni sporazuma, o mogućem novom susretu Vučića i Kurtija, o nestalim licima i o posmrtnim ostacima nedavno pronađenim na lokacijama u opštini Zubin Potok. Datum narednog sastanka glavnih pregovarača nije naveo, kao ni datum sastanka na najvišem političkom nivou.

Šta znači obavezujući sporazum bez potpisa

Pitanje potpisa prati Ohridski sporazum od marta 2023. godine i redovno se vraća u političkoj raspravi u Srbiji. Sorensen je na njega odgovorio najoštrije formulisanim delom intervjua.

„Dozvolite mi da budem precizan u jednoj stvari, jer se ona često pogrešno razume: Ohridski sporazum iz 2023. pravno je obavezujući prema međunarodnom pravu, sa potpisima ili bez njih”, kazao je Sorensen.

Objasnio je da saglasnost da se postane strana u sporazumu ne mora nužno da bude iskazana potpisom, već može biti izražena i na druge načine, i dodao da se u ovom slučaju upravo to dogodilo. Prema njegovim rečima, obe strane saglasile su se sa tekstom u Ohridu i nisu iznele primedbe kada je Evropska unija utvrdila način na koji će njihova saglasnost biti evidentirana.

Podsetio je i da je tadašnji visoki predstavnik Evropske unije 18. marta 2023. pisanim putem potvrdio obavezujuću prirodu sporazuma, i da je to od tada stav Unije. Istovremeno je priznao da je primena dogovorenog i dalje ispod očekivanog nivoa.

„Ono što nedostaje nisu potpisi, već primena. Upravo tu treba usmeriti energiju”, poručio je.

Sorensen je naveo i da je čuo zabrinutost Prištine i da su razmatrani načini da se sporazum dodatno učvrsti, ali da takvi potezi treba da budu podsticaj za primenu, a ne njena zamena.

Zašto ne postoji rok za kraj dijaloga

Pregovarački proces traje godinama, a Sorensen odbija da imenuje dan do kojeg bi trebalo da bude zaključen. Objašnjenje je dao u jednoj rečenici.

„Neću određivati rok za završetak dijaloga u celini: važno je da obe strane sprovedu ono o čemu su se već dogovorile. Napredak, a ne kalendar, moje je merilo”, kazao je.

Ni za susret glavnih pregovarača nema datuma. Naveo je da se pripreme nastavljaju i da je u redovnom kontaktu sa obe delegacije kako bi utvrdio kada bi sastanak mogao da donese rezultate. Sličnu meru primenio je i na sastanak dvojice lidera.

„On nije ni nagrada, niti prilika za fotografisanje. Saziva se kada može da pomogne u postizanju rezultata, a visoka predstavnica spremna je da ga sazove kada oba lidera budu spremna da donesu konkretne rezultate”, rekao je Sorensen.

Banjska i zahtev Beogradu

Novinare KosovaPress zanimao je i Kurtijev stav da je jedan od uslova za njegovo učešće na novom sastanku na visokom nivou izručenje Milana Radoičića iz Srbije na Kosovo. Sorensen je odgovorio da sastanci na visokom nivou služe političkom angažovanju u procesu normalizacije, i precizirao da odsustvo premijera ne bi unapredilo proces utvrđivanja odgovornosti.

Zahtev Evropske unije prema Srbiji povodom oružanog napada u Banjskoj iz septembra 2023. godine ponovio je bez ograde. Utvrđivanje odgovornosti nazvao je suštinski značajnim, a poziv Unije opisao kao jasan i dosledan i takav da se ponavlja u svakom kontaktu sa vlastima u Beogradu.

„Očekujemo da Beograd uhapsi i izvede pred pravdu počinioce napada iz 2023. godine”, naveo je. U tom delu odgovora nije govorio o Radoičiću pojedinačno, već o počiniocima napada.

Nestali i iskopavanja u Zubinom Potoku

Značajan deo intervjua odnosio se na nestale osobe, nakon pronalaska posmrtnih ostataka u opštini Zubin Potok. Agencija ga je pitala zbog čega nije posebno posetio lokaciju u Maloj Kaludri, na šta je odgovorio da ne smatra da bi takva poseta sama po sebi doprinela efikasnijoj primeni Deklaracije o nestalim osobama.

„Otkriće ljudskih ostataka u Zubinom Potoku odnosi se, pre svega, na porodice koje konačno mogu da dobiju odgovor nakon decenija neizvesnosti i neznanja”, kazao je.

Evropska unija, prema njegovim rečima, prati i sama iskopavanja i hapšenja koja su sa njima povezana.

„Svima sam jasno stavio do znanja da tempo mora da se ubrza i da relevantne informacije moraju da budu podeljene bez odlaganja. Ovo pitanje pokrećem u Prištini i Beogradu kad god mi se ukaže prilika”, naveo je.

Porodicama, dodao je, nije najvažnija jedna poseta, nego kontinuirani napredak. Pitanje nestalih nazvao je prioritetom od početka svog mandata i odbio da ga smesti u pregovaračku razmenu.

„Ono nije, i ne može biti, sredstvo trgovine u dijalogu. To je humanitarna obaveza i ocenjujem je prema samo jednom kriterijumu: da li porodice konačno dobijaju odgovore”, poručio je.

Deklaracijom o nestalim osobama Beograd i Priština obavezali su se na tri stvari:

• saradnju u utvrđivanju mesta na kojima se nalaze posmrtni ostaci
• razmenu svih relevantnih informacija
• ustupanje klasifikovanih materijala potrebnih za pronalaženje i identifikaciju osoba nestalih između 1998. i 2000. godine

Sorensen je naglasio da Unija očekuje da te obaveze budu ispunjene u potpunosti. Zajednička komisija za nestale formirana je u januaru ove godine, a prvi sastanak održala je u aprilu u Briselu, i, kako je rekao, Evropska unija spremna je da organizuje naredni čim obe strane budu spremne.

Merilo koje je ponudio isto je za sve teme intervjua. Dijalog se, kaže, često ocenjuje kroz datume, fotografije i novinske naslove, a on ga meri time da li donosi rezultate ljudima kojima treba da služi.