Rat zabranama sa Podgoricom: Komneniću zabranjen ulazak
Posle proglašenja urednika Informera nepoželjnim u Crnoj Gori, Srbija uzvraća zabranom ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću, a premijer Milojko Spajić odbija da govori o reciprocitetu.
- Srbija je zabranila ulazak crnogorskom novinaru Petru Komneniću, kao odgovor na odluku Crne Gore da urednika televizije Informer Dragana J. Vučićevića proglasi nepoželjnim.
- Premijer Crne Gore Milojko Spajić odbio je da govori o reciprocitetu, tvrdeći da se pristup dvojice novinara ne može staviti u istu ravan.
- Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je tužan zbog nastavka crnogorske prakse zabrane ulaska državljanima Srbije, navodeći da je zabrana bila i njegovom sinu.
- Miloš Vučević poručio je da treba razlikovati narod u Crnoj Gori od rukovodstva te države.
Spor između Beograda i Podgorice dobio je novo poglavlje pošto je Srbija zabranila ulazak crnogorskom novinaru i uredniku televizije Vijesti Petru Komneniću. Potez je usledio kao odgovor na odluku crnogorskih vlasti da vlasnika i urednika televizije Informer Dragana J. Vučićevića stave na listu nepoželjnih osoba. Komnenić je, prema sopstvenim rečima, za zabranu saznao tek prilikom pokušaja da napusti Srbiju, a u javnosti je odmah ocenjeno da je reč o meri uzvraćanja.
Reakcija iz Podgorice stigla je brzo. Premijer Milojko Spajić oglasio se saopštenjem i odbio da priču svede na puki reciprocitet, uz ocenu da se ponašanje dvojice novinara ne može staviti u istu ravan. Prema njegovim rečima, javno delovanje jednog i profesionalni rad drugog nisu uporedive kategorije, čime je pokušao da odbrani odluku svoje vlade i istovremeno relativizuje utisak da je Beograd samo vratio istom merom.
Zašto je ovaj spor važan za odnose dve države?
Uzajamne zabrane ulaska nisu tehnički incident, već pokazatelj u kom pravcu klize odnosi Srbije i Crne Gore. Kada dve države počnu da jedna drugoj vraćaju istom merom, prostor za diplomatiju se sužava, a svaki naredni potez postaje teže povući. Komnenić je i sam upozorio na licemerje obeju vlada, izražavajući bojazan da se novinarski rad izjednačava sa propagandom, čime se, kako je poručio, otvara opasan presedan za slobodu kretanja i informisanja u regionu.
Predsednik Aleksandar Vučić reagovao je tonom koji je više ličio na žaljenje nego na oštru pretnju. Izjavio je da je tužan zbog toga što se crnogorska praksa zabrane ulaska državljanima Srbije nastavlja, podsetivši da je takva zabrana svojevremeno pogodila i njegovog sina. Time je poruku sa nivoa dnevne politike pomerio na pitanje odnosa prema običnim građanima, sugerišući da mere pogađaju ljude koji sa medijskim ratovima nemaju dodirnih tačaka.
Ko su akteri i gde je granica spora?
Sličnu liniju povukao je i Miloš Vučević, koji je poručio da treba jasno razlikovati narod u Crnoj Gori od rukovodstva te države. Takvom formulacijom vlast u Beogradu pokušava da spor zadrži na nivou tekućih političkih garnitura, a ne da ga pretvori u trajno zahlađenje između dva bliska naroda. Poruka je namenjena i domaćoj i crnogorskoj javnosti: kritika ide na adresu aktuelnih vlasti, ne na građane.
U pozadini čitavog spora leži pitanje koliko su medijske ličnosti postale poluga u međudržavnim odnosima. Vučićević i Komnenić, svaki sa svoje strane granice, postali su simboli dve suprotstavljene naracije, a njihova imena sada se pominju u kontekstu graničnih prelaza i spiskova nepoželjnih. Spajićevo odbijanje da prizna reciprocitet i Vučićev pomirljiviji ton ostavljaju otvoren prostor za dva scenarija: dalju eskalaciju ili tiho povlačenje mera kada politički trenutak prođe.
Za sada nijedna strana nije najavila skidanje imena sa spiskova, niti postoji zvaničan kanal kroz koji bi se spor rešio. Da li mislite da uzajamne zabrane ulaska novinarima štete pre svega odnosima dve države, ili su samo odraz dubljih nesuglasica koje traju već godinama?
