Vučić: Tužno je što Crna Gora zabranjuje ulazak Srbima
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da je tužno što Podgorica nastavlja da zabranjuje ulazak srpskim državljanima, dok se lista osoba kojima je uskraćen prelaz granice iz dana u dan proširuje.
- Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 4. jula 2026. da je tužno što Crna Gora nastavlja praksu zabrane ulaska srpskim državljanima.
- Spor je eskalirao pošto je Podgorica zabranila ulazak glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću, a Beograd recipročno novinaru Vijesti Petru Komneniću.
- Vučić tvrdi da je ulazak u Crnu Goru uskraćen većem broju ljudi, među kojima i profesoru Rakoviću i njegovom sinu.
- Obe strane šire liste osoba kojima je zabranjen prelaz, čime se produbljuje diplomatski spor dve zemlje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 4. jula da je tužno što Crna Gora nastavlja da zabranjuje ulazak srpskim državljanima. Izjavu je dao u trenutku kada se spor dve zemlje, započet uzajamnim zabranama pojedinim novinarima, prelio na širi krug ljudi i pretvorio u otvorenu diplomatsku razmiricu na relaciji Beograd, Podgorica.
Povod je poznat. Crnogorske vlasti zabranile su ulazak glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću, a Srbija je istom merom uzvratila novinaru crnogorskog lista Vijesti Petru Komneniću. Ono što je počelo kao pojedinačni slučaj brzo je preraslo u lanac recipročnih poteza, a Vučić je poručio da broj ljudi kojima je uskraćen prelaz granice raste iz dana u dan.
Ko se sve našao na listama zabrana
Predsednik je naveo da ulazak u Crnu Goru nije uskraćen samo Vučićeviću. Prema njegovim rečima, među onima kojima je zabranjen prelaz nalazi se i profesor Raković, kao i profesorov sin. Time se, kako je istakao, praksa zabrana proširuje sa novinara na akademsku i porodičnu sferu, što spor dodatno zaoštrava.
Suština Vučićeve zamerke leži u onome što on vidi kao dvostruki aršin Podgorice. Crna Gora, tvrdi on, s jedne strane zatvara granicu srpskim državljanima, dok istovremeno, kako je rekao, šalje hiljade ljudi da organizuju proteste u Srbiji. Ta teza, bez obzira na to koliko je crnogorska strana osporava, postala je okosnica beogradske argumentacije u aktuelnom sporu.
Zabrana ulaska nije nova pojava u odnosima dve države. Slučajevi u kojima je pojedinim javnim ličnostima, sveštenicima ili funkcionerima uskraćen prelaz granice ponavljali su se poslednjih godina u oba smera. Ono što razlikuje aktuelnu epizodu jeste brzina kojom se liste šire i činjenica da se u nju lično uključio predsednik Srbije, čime je spor sa administrativnog nivoa podignut na nivo najvišeg državnog vrha.
Zašto ovaj spor može da potraje
Recipročne mere po pravilu vode u spiralu iz koje je teško izaći bez političke volje na obe strane. Kada jedna zemlja zabrani ulazak nečijem državljaninu, druga gotovo automatski uzvraća, pa se lista proteranih puni bez jasnog kraja. U kuloarima se već otvara pitanje kada će i da li će uopšte doći do razgovora koji bi zaustavio taj niz.
Za sada zvaničnog kanala za deeskalaciju nema, barem ne javno saopštenog. Podgorica nije demantovala postojanje zabrana, a Beograd ih otvoreno brani kao odgovor na poteze crnogorske strane. Dok se to ne promeni, svaka nova zabrana povlači protivmeru, a građani, novinari i akademci ostaju taoci spora koji ih se, u većini slučajeva, direktno i ne tiče.
Odnosi Srbije i Crne Gore i inače su opterećeni nizom otvorenih pitanja, od crkvenih imovinskih sporova do različitih spoljnopolitičkih orijentacija. Rat zabranama samo je najnoviji, i najvidljiviji, izraz te napetosti. Pitanje je da li će obe strane naći način da spuste tenzije pre nego što liste postanu toliko duge da povratak na normalno funkcionisanje granice postane politički skup potez.
Da li recipročne zabrane ulaska mogu da donesu bilo šta osim novog zaoštravanja odnosa dve zemlje?
