Udruženja regiona traže od Beograda da ukine zabrane novinarima
Mreža SafeJournalists sa udruženjima iz šest zemalja zatražila je da srpske vlasti obrazlože ili hitno povuku zabranu ulaska crnogorskim novinarima Petru Komneniću i Vuku Marašu.
- Mreža SafeJournalists objavila je saopštenje 6. jula, potpisano od strane novinarskih udruženja iz šest zemalja regiona.
- Traži se da srpske vlasti obrazlože ili hitno povuku zabranu ulaska i omoguće pravni lek.
- Zabrana je saopštena crnogorskom novinaru Petru Komneniću 30. juna, a slična odluka stigla je i izvršnom direktoru BIRN Crne Gore Vuku Marašu.
- Nijednom od dvojice novinara nije dato obrazloženje odluke o zabrani ulaska.
Novinarska udruženja iz šest zemalja regiona zatražila su od Beograda da obrazloži ili hitno povuče zabrane ulaska koje su izrečene dvojici crnogorskih novinara. Zajedničko saopštenje objavljeno je 6. jula preko mreže SafeJournalists, a potpisala su ga udruženja iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Povod su dve odluke donete krajem juna. Petru Komneniću, voditelju emisije Načisto, saopšteno je 30. juna da više neće moći da uđe u Srbiju. Ubrzo je slična odluka stigla i izvršnom direktoru BIRN Crne Gore Vuku Marašu. Ni jednom ni drugom, kako navode udruženja, nije dato obrazloženje zbog čega im je ulazak uskraćen.
Šta udruženja konkretno traže od Beograda
Zahtev potpisnika je precizan. Srpske vlasti treba ili da obrazlože odluke o zabrani ulaska ili da ih hitno povuku i pogođenim novinarima omoguće pravni lek. Mreža SafeJournalists ocenjuje da se u ovom slučaju cenzura predstavlja kao recipročna mera, čime se, po njihovom tumačenju, ograničavanje slobode kretanja novinara pretvara u sredstvo pritiska umesto u legitiman upravni postupak.
Ključni prigovor tiče se izostanka obrazloženja. Kada zabrana ulaska stigne bez pisanog razloga, novinar praktično nema šta da ospori. Nema akta na koji bi uložio žalbu, nema navedene pravne osnove, nema roka. Upravo zato udruženja insistiraju na pravnom leku: bez njega odluka ostaje van svake kontrole, a pogođeni gube mogućnost da je preispitaju pred nezavisnim organom. Za novinare koji redovno izveštavaju o događajima sa obe strane granice, uskraćen ulazak nije formalnost nego prepreka u obavljanju posla.
Kako je došlo do ratovanja zabranama
Odluke Beograda nisu donete u vakuumu. One su usledile nakon što je iz Beograda najavljeno da će biti uvedene recipročne mere, pošto je ranije Draganu J. Vučićeviću iz Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru. Time se otvorio niz uzajamnih poteza u kojem svaka strana svoju odluku pravda potezom one druge.
Problem sa logikom reciprociteta je u tome što meru pojedinca prebacuje na čitavu profesiju. Ako se odgovor na zabranu jednom novinaru traži u zabrani drugom, spor izlazi iz okvira konkretnog slučaja i postaje trajno stanje u kojem granica postaje instrument. Regionalna udruženja zato i ne ulaze u pitanje ko je prvi povukao potez, već traže da se sam mehanizam napusti, jer njegova cena pada na slobodu izveštavanja u celom regionu.
Ostaje otvoreno kako će Beograd odgovoriti na zahtev šest udruženja i da li će odluke o zabrani ulaska biti obrazložene ili povučene. U slučaju da izostane i jedno i drugo, pitanje je koliko dugo se granica može koristiti kao poluga pre nego što to postane pravilo, a ne izuzetak. Šta vi mislite, gde je granica između zaštite državnog interesa i pritiska na novinare?
