Nastavniku iz Dragaša mesec dana pritvora zbog špijunaže

Osnovni sud u Prištini odredio je 14. avgusta mesec dana pritvora Fehimu Saliju, nastavniku iz opštine Dragaš, koji je dan ranije uhapšen na graničnom prelazu Merdare zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaže. Pritvor traje do 13. septembra ove godine.

Hapšenje su, po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova, izvršili pripadnici Kosovske policije u jutarnjim satima 13. avgusta. Tužilaštvo je odmah po privođenju odredilo zadržavanje od 48 sati, a potom je sudu podnelo zahtev za pritvor.

„Specijalno tužilaštvo Kosova odredilo je pritvor od 48 sati F.S. koji je jutros uhapšen na prelazu Merdare zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaža“, navedeno je u saopštenju tužilaštva od 13. avgusta.

Istog dana pretresena je i Salijeva kuća u Dragašu. U zajedničkom saopštenju policije i tužilaštva navedeno je da su oduzeti 39.500 evra, četiri mobilna telefona i dokumentacija, a u pojedinim izveštajima pominje se i iznos od 500 dinara. Tužilaštvo je poručilo da istraga nije okončana.

„Nastavićemo istražne radnje u saradnji sa Kosovskom policijom radi potpunog razjašnjenja okolnosti slučaja“, saopštilo je Specijalno tužilaštvo.

Ko je čovek koji je uhapšen na Merdaru

Sali radi kao nastavnik u osnovnoj školi na srpskom nastavnom jeziku u selu Rapča kod Dragaša. Do 2024. godine imao je i funkciju u kosovskim institucijama: bio je član Konsultativnog veća za zajednice pri Kancelariji predsednika Kosova, kao predstavnik goranske zajednice, i to u dva mandata, od 2020. do 2022. i od 2022. do 2024. godine.

Sa te funkcije razrešen je 3. maja 2024. godine, posle izveštaja bezbednosnih informacija i na predlog sekretara Veća. Detalji tog izveštaja nisu objavljeni. Veće deluje pod okriljem predsednika Kosova i zamišljeno je kao mehanizam za zastupanje interesa manjinskih zajednica, što znači da je Sali u tom periodu imao pristup predsedničkoj kancelariji.

Šta stoji u sudskom rešenju

Prema navodima iz rešenja o pritvoru, postoji osnovana sumnja da je Sali stupio u službu strane obaveštajne službe, prikupljao podatke za nju ili na drugi način pomagao njen rad. Krivični zakonik Kosova špijunažu tretira kao teško krivično delo i propisuje kaznu od najmanje pet godina zatvora.

U izveštajima kosovskih medija Sali se dovodi u vezu sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije i sa njenim službenikom Želimirom Matovićem, ali zvanične potvrde te veze nema. Postupak je u fazi istrage i Salijeva krivica nije utvrđena.

Zašto je slučaj postao politička tema u Prištini?

Zato što je predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ardijan Đini 17. avgusta iskoristio hapšenje da otvori pitanje o dometu stranih službi u kosovskim institucijama. Povod su, uz sam slučaj, bile i fotografije koje su prethodnih dana kružile društvenim mrežama, na kojima Sali u odvojenim prilikama pozira sa Vjosom Osmani, Aljbinom Kurtijem i Ivicom Dačićem.

„Kosovo je infiltrirano neprijateljskim tajnim službama sve do nivoa uticaja na vrhove vlasti“, naveo je Đini.

„Jedan uhapšeni zbog špijunaže, poput Fehima Salija, koji je bio imenovan i u Konsultativni savet za zajednice, trebalo bi da otvori glavno pitanje: Koliko još drugih špijuna može biti imenovano u vrhovima vlasti?“, pitao je lider AAK.

Đini je delovanje na koje upozorava opisao kao dugogodišnji hibridni rat koji se, po njegovoj oceni, vodi i kroz elektronsku propagandu, a ne samo kroz ulazak pojedinaca u institucije. Njegova ocena je politička izjava opozicionog lidera, ne nalaz bezbednosne institucije.

Raniji postupci u istoj oblasti

Salijev slučaj nije prvi te vrste pred kosovskim pravosuđem. Aleksandar Vlajić priznao je krivicu i 2025. godine osuđen je na pet godina zatvora zbog špijunaže. Službenica OEBS-a Jelena Đukanović prvostepeno je u aprilu ove godine osuđena na šest godina zbog špijunaže i saradnje sa BIA. U junu je na šest godina zatvora osuđen i Hisri Seljimi, za koga je tužilaštvo tvrdilo da je godinama sarađivao sa istom agencijom.

Pred sudom su i postupci protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija, koji se terete da su BIA dostavljali podatke o kosovskim bezbednosnim institucijama. Obojica su negirala krivicu.

Brojke koje se u kosovskoj javnosti pominju uz ove slučajeve treba razdvojiti od utvrđenih činjenica. Bezbednosni analitičar Fadilj Kajtazi tvrdio je 2024, pa ponovo 1. jula ove godine, da Srbija na Kosovu ima 720 agenata. Za taj broj nema potvrde kosovskih bezbednosnih institucija i reč je o proceni jednog analitičara.

Srpska strana se o hapšenju Fehima Salija nije oglašavala. Nije se oglasila ni Bezbednosno-informativna agencija, koju kosovski mediji i pojedini političari u Prištini povezuju sa slučajem. Sledeći datum u postupku je 13. septembar, kada ističe određeni pritvor.