Novak sam u Londonu: svi srpski teniseri ispali u 1. kolu
Posle napornog prvog kola Vimbldona od celog srpskog tabora u glavnom žrebu ostao je samo Đoković. Kecmanović, Međedović, Lajović i Kostović su eliminisani, neki i posle velike borbe.
- Od celog srpskog tabora u glavnom žrebu Vimbldona dalje je prošao samo Đoković.
- Kecmanović je pao posle pet setova protiv branioca titule Sinera, Međedović takođe posle punih pet.
- Lajović je kao srećni gubitnik naleteo na Frica, a Kostović na Sabalenku bez osvojenog seta.
- Za drugo kolo ostao je 1 srpski predstavnik.
Negde oko podneva, dok se na sporednim terenima Ol Ingland kluba tek zagrevala publika, na semaforu se pojavilo ime koje niko od navijača nije želeo da vidi tako rano. Miomir Kecmanović i Janik Siner, prvo kolo. Loš žreb, gori tajming, a onda i meč koji je trajao satima i doneo pravu malu dramu na travi.
Kecmanović je uzeo prvi set, poveo 4:6, i na tren se učinilo da bi mogao da napravi jedno od onih iznenađenja po kojima Vimbldon i pamtimo. Ali branilac titule je zategao servis, vratio se u ritam i preokrenuo na 6:3, 6:7, 6:2, 6:3. Pet setova borbe, i na kraju ista priča kao i sa ostalima iz našeg tabora, srpski teniser odlazi kući, a rival ide dalje.
Kako je pao ceo srpski tabor?
Priča se ponavljala teren po teren. Hamad Međedović je odigrao svoj deo posla, poveo, pa se povukao pred iskustvom Austrijanca Sebastijana Ofnera. Prvi set 6:1 za Hamada delovao je kao najava, ali je Ofner odgovorio i meč odveo u pet setova, 2:6, 6:4, 3:6, 4:6. Ko je gledao, zna da to nije bio poraz bez borbe, bio je to poraz koji dugo ostaje u nogama.
Dušan Lajović je u glavni žreb ušao na mala vrata, kao srećni gubitnik iz kvalifikacija, pa mu je žreb odmah podvalio Amerikanca Tejlora Frica, jednog od najtežih protivnika koje na travi možeš da izvučeš. Kod dama, Teodora Kostović je dobila Arinu Sabalenku, prvu reketaristkinju sveta, i tu je matematika bila nemilosrdna, bez osvojenog seta.
Kad se sabere, od pet naših u glavnom žrebu, četvorica su spakovala kofere već prvog radnog dana. Ostao je samo jedan, ali onaj čije ime nosi ceo srpski tenis.
Šta ovo znači za nastavak turnira?
Đoković je i ovog puta bio srpski usamljeni jahač. Prošao je dalje uz dosta muke, u meču koji ga je oterao u pet setova, i sad na svojim plećima nosi sve nade jedne teniske nacije koja je navikla da ih ima više na spisku. Nije to nova uloga za njega, ali sa svakom sezonom postaje sve teža.
Ono što brine nije jedan loš dan, gubi se i na najvećim scenama, to je deo sporta. Brine što se srpski tenis posle Novakove ere oslanja na igrače koji na travi još traže sebe. Kecmanović i Međedović su pokazali karakter, odigrali pet setova protiv rivala iz vrha, ali karakter te ne kvalifikuje u drugo kolo. Rezultat te kvalifikuje.
Naredni Đokovićev meč biće nova provera, i za njega i za sve nas koji ćemo opet sedeti pred ekranima i navijati kao da je finale. Jer kad ostane sam, on obično zna da napravi da to izgleda kao da nikad nije bio sam.
A vas pitam, da li je vreme da od nove generacije počnemo da tražimo rezultat, ili im posle ovakvih pet setova ipak dugujemo još malo strpljenja?
