Putin prvi put priznao nestašicu goriva, dronovi zapalili rafinerije

Za Srbiju, čija energetska računica i dalje zavisi od ruskog naftnog lanca preko NIS-a koji se nalazi pod američkim sankcijama, svako pomeranje na ruskom tržištu goriva nije apstraktna vest iz daljine, nego signal koji se prelije na cene i nabavne kanale u regionu. Upravo zato je značajno što je Vladimir Putin, prvi put otkako su ukrajinski dronovi sistematski počeli da gađaju rafinerije, javno priznao da Rusija prolazi kroz, kako je rekao, izvestan deficit goriva i da je pred njom težak period.

To priznanje stiglo je istog vikenda kada su ukrajinski dronovi u noći između 27. i 28. juna zapalili dve rafinerije duboko u ruskoj teritoriji. U Slavjansk na Kubanju, u Krasnodarskom kraju istočno od okupiranog Krima, krhotine oborenih bespilotnih letelica izazvale su požar u rafineriji kapaciteta blizu četiri miliona tona nafte godišnje, jednom od najvećih postrojenja na jugu Rusije. Lokalne vlasti saopštile su da je poginula jedna osoba, a da je još jedna povređena u obližnjem selu. Pogođena je i rafinerija u Jaroslavskoj oblasti, oko 700 kilometara od ukrajinske granice, što pokazuje domet kampanje koju Kijev naziva sankcijama dugog dometa.

Zašto Putin priznaje slabost koju je dosad poricao?

Logika tog priznanja je dvostruka. S jedne strane, Kremlj više ne može da sakrije ono što građani vide na pumpama, jer je racionisanje goriva uvedeno u 55 od ukupno 83 ruska regiona, a u Irkutskoj oblasti kupovina je ograničena na pedeset litara po vozilu dnevno na državnim benzinskim stanicama. Kada redovi i ograničenja postanu svakodnevica, ćutanje vrha postaje skuplje od priznanja. S druge strane, Putin je to priznanje odmah uokvirio tako da ne deluje kao ustupak, tvrdeći da napadi nemaju nikakvog efekta na situaciju na frontu i odbijajući ukrajinske predloge da se duboki udari na energetsku infrastrukturu obostrano obustave.

Reč je o pažljivo odmerenom diplomatskom potezu. Priznajući problem na unutrašnjem planu, ruski predsednik istovremeno poručuje da on neće promeniti ratnu računicu, čime pokušava da kod domaće publike održi sliku kontrole, a kod Kijeva i zapadnih kancelarija umanji utisak da je pronađena ranjiva tačka. Obećao je i da će pojačati zaštitu naftnih postrojenja i povećati proizvodnju goriva, što je priznanje da dosadašnja protivvazdušna odbrana nije zaustavila ukrajinske letelice.

Koliko je duboka ruska energetska kriza?

Brojke govore više od izjava. Od marta je izvedeno više od dve desetine udara na rafinerije, pri čemu je pogođeno osam od deset najvećih ruskih postrojenja, a procene govore da je oko dvadeset odsto ukupnih prerađivačkih kapaciteta zemlje van pogona. Rafinerija u Slavjansk na Kubanju nije samo izvor goriva za domaće tržište, već i čvorište za izvoz naftnih derivata preko crnomorskih luka, uključujući mazut, naftu i brodsko gorivo, pa svaki njen zastoj pogađa i budžetski priliv i izvozne tokove.

Kijev je svoju strategiju jasno definisao. Volodimir Zelenski je objavio da je odobrio operaciju dubokih udara koju predvodi Služba bezbednosti Ukrajine, sa ciljem da se pritisak na rusku ekonomiju održava kontinuirano, a ne u pojedinačnim naletima. Za Beograd, koji prati i kretanje cena nafte na svetskom tržištu i sudbinu NIS-a, ovo je podsetnik da se rat sve više vodi na ruskim rafinerijskim postrojenjima jednako koliko i na liniji fronta.

Da li će priznanje deficita goriva naterati Moskvu da promeni odnos prema pregovorima, ili će Kremlj nastaviti da tvrdi da udari nemaju efekta dok redovi na pumpama rastu?