Kijev u ruševinama: 30 mrtvih u najsmrtonosnijem udaru

Za Srbiju, koja pokušava da istovremeno održi kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji i da ne prekine energetske i političke kanale sa Moskvom, svaka eskalacija u Ukrajini sužava prostor za manevar. Najnoviji udar na Kijev, u kome je poginulo trideset ljudi, vraća pitanje sankcionog režima u prvi plan upravo u trenutku kada Brisel od Beograda ponovo traži usklađivanje spoljne politike. Diplomatski kanal koji je Srbija pažljivo gradila prema obe strane sada trpi novi pritisak.

U noći na 2. jul ruska vojska je na ukrajinsku prestonicu sručila 74 rakete i 496 dronova, u jednom od najmasovnijih vazdušnih napada od početka rata. Broj poginulih se, posle vađenja još tri tela iz ruševina, popeo na trideset, dok je oko devedeset ljudi povređeno. Prema ukrajinskim spasilačkim službama, oštećeno je približno 130 zgrada, uključujući stambene blokove i jednu medicinsku ustanovu. Napadi su pogodili i Poltavsku i Dnjepropetrovsku oblast.

Zašto je ovaj napad drugačiji od prethodnih?

Ono što ovaj udar izdvaja nije samo brojka žrtava, nego struktura napada. Ukrajinska protivvazdušna odbrana suočila se sa neuobičajeno visokim brojem balističkih raketa, projektila koji lete strmom putanjom i ostavljaju svega nekoliko minuta za reakciju. Upravo zbog toga je stopa presretanja bila znatno niža nego u ranijim talasima, pa je veći deo projektila dosegao ciljeve u gusto naseljenim delovima grada.

Predsednik Volodimir Zelenski je još pre udara upozorio na “masovni ruski napad” i zatražio od stanovnika da ozbiljno shvate vazdušne uzbune. To upozorenje, koliko god da je bilo tačno, nije moglo da nadomesti ono što ukrajinski zvaničnici otvoreno priznaju: sistem protivvazdušne odbrane je iscrpljen, a zalihe presretača se troše brže nego što stižu nove isporuke sa Zapada. Spasilačke ekipe su i dan posle napada nastavile da pretražuju ruševine, dok su porodice čekale vesti o nestalima.

Moskva tvrdi da je reč o odmazdi. Prema ruskoj verziji, napad je odgovor na ukrajinske udare dronovima na rafinerije i vojne pogone u dubini ruske teritorije, u Penzi, Ufi i Kstovu. Kijev na to odgovara da su rafinerije legitimne mete jer finansiraju ratnu mašineriju, i da nema srazmere između gađanja industrijskih postrojenja i zasipanja stambenih blokova balističkim raketama usred noći.

Šta ovaj udar znači za evropsku perspektivu regiona

Za evropske kancelarije, napad ovakvih razmera nije samo humanitarna tragedija nego i test doslednosti. Visoka predstavnica EU već mesecima ponavlja da članice i kandidati moraju da govore jednim glasom o ruskoj agresiji, a svaki novi masakr u Kijevu pojačava taj zahtev. Za zemlje zapadnog Balkana, koje se nalaze na različitim tačkama pristupnog puta, to znači da će pitanje sankcija ostati merilo ozbiljnosti kandidature, bez obzira na to koliko je tema domaćoj javnosti neprijatna.

Istovremeno, ovaj napad pokazuje koliko je krhka svaka priča o skorom primirju. Dok se u pojedinim diplomatskim krugovima spekuliše o pregovorima, realnost na terenu govori suprotno: obe strane biraju eskalaciju, a civilne žrtve postaju argument koji se koristi za nova naoružavanja, a ne za pregovarački sto. Tektonski pomak koji bi doveo do prekida vatre za sada nije na vidiku.

Kijev je 3. jul proglasio danom žalosti. Trideset imena je novi broj koji ulazi u statistiku rata koji odavno nije samo ukrajinski problem, nego pitanje bezbednosti čitavog kontinenta. Da li će ovakvi napadi na kraju ubrzati evropsku odluku o novom paketu pomoći Ukrajini, ili će je paralisati strahom od šire eskalacije?