Kijev pod raketama i dronovima: pogođena dečja bolnica

Rusija je tokom noći između 19. i 20. avgusta izvela jedan od najdužih napada na Kijev u poslednjim nedeljama, sa raketama i dronovima koji su gađali prestonicu satima, oštetili zgradu dečje bolnice i ostavili grad sutra u znaku žalosti. Za Beograd, koji već godinama balansira između evropskih integracija i tradicionalnih veza sa Moskvom, svaka nova eskalacija ovakvih razmera dodatno komplikuje spoljnopolitički manevarski prostor, jer Brisel sve otvorenije traži usklađivanje spoljne politike kandidata sa sankcionim režimom, a poljsko vazduhoplovstvo je te noći moralo da diže lovce radi zaštite sopstvenog neba, znak da rat odavno prelazi granice Ukrajine i dotiče bezbednosnu arhitekturu čitavog kontinenta.

Napad je počeo nedugo posle ponoći 20. avgusta, pišu ukrajinski Kyiv Independent i američka ABC News, a novi talas eksplozija usledio je u 6.17 ujutru. Kratkotrajan prestanak opasnosti oglašen je u 8.36, ali je oko pola sata kasnije usledilo novo upozorenje, ovoga puta zbog raketa tipa Banderol koje su se približavale gradu. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su rakete i dronovi pogodili ukupno 28 lokacija u Kijevu i okolini.

Koliko je oružja lansirano i koliko je oboreno

Prema ukrajinskom vazduhoplovstvu, Rusija je ispalila balističke rakete čiji broj nije precizirala, 44 krstareće rakete, dve rakete tipa Banderol i 168 dronova tipa Šahed. ABC News, pozivajući se na isti izvor, navodi 46 krstarećih ili vazduh-zemlja raketa i 168 dronova. Ukrajinska strana je saopštila da je oborila ili neutralisala 39 krstarećih raketa, obe rakete Banderol i 145 dronova, dok ABC prenosi da je oboreno 41 krstarećih raketa i 145 dronova, ukupno 186 ciljeva. Nijedan izvor nije naveo da je oborena ijedna balistička raketa, a ukrajinsko vazduhoplovstvo od ranije ne objavljuje tačan broj lansiranih i presretnutih balističkih projektila.

Deo napada, prema pisanju Euromaidan Pressa, izveden je i hipersoničnim raketama Cirkon i krstarećim raketama Kalibr. Za Kalibr rakete, ispaljene sa pomorskih lansera, potvrđeno je da su lansirane iz pravca Novorosijska. Mesto lansiranja Cirkon raketa izvori navode različito: Kyiv Independent piše da su lansirane iz Kurske oblasti, ne iz pravca Novorosijska.

Šta je pogođeno u Solomjanskom rejonu

Najteže je stradao Solomjanski rejon Kijeva. Tamo je oštećena zgrada dečje bolnice, izbijeni su prozori, a na krugu bolnice gorela su vozila. U istom rejonu pogođena je petospratna stambena zgrada, dok je na drugoj oštećenje zabeleženo između osmog i devetog sprata, gde su ljudi ostali zarobljeni u skloništu. U Svjatošinskom rejonu gorela su skladišta, a u Darnjickom rejonu pogođeni su nestambeni objekti. Napadi su iste noći pogodili i Odesku i Černjigovsku oblast.

Zašto se broj poginulih razlikuje po izvorima

Kyiv Independent je u prvim satima izveštavanja preneo da je poginulo pet ljudi, a 23 povređeno. Kasnije je taj broj revidiran na 13 do 15 poginulih. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ABC News navode drugačiju sliku: najmanje 12 poginulih i preko 40 povređenih. Van Kijeva, jedna osoba je poginula u Brovarima u Kijevskoj oblasti. U bolnicama je bilo najmanje 14 povređenih iz samog grada. Razlika u brojkama odražava to koliko su izveštaji tokom same noći i jutra bili promenljivi, dok su ekipe spasilaca nastavljale da rade na terenu.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je tokom napada upozoravao građane preko društvenih mreža.

Eksplozije u prestonici. Kijev je pod balističkim napadom. Ostanite u skloništima.

Kasnije je saopštio da je 21. avgust proglašen danom žalosti u gradu.

Zelenski je napad opisao kao unapred pripreman i usmeren na civilnu infrastrukturu.

Napad je bio masovan. Rusi su se dugo pripremali, kombinujući različite tipove balističkih raketa, krstarećih raketa i dronova, sa ciljem da nanesu što veću štetu civilnoj infrastrukturi.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiga napad je nazvao jednim od najbrutalnijih od početka rata.

Ovo je bio jedan od najbrutalnijih ruskih napada do sada, sa balističkim raketama koje su padale kao kiša.

Nedostatak presretača i implikacije za region

Napad dolazi u trenutku kada Ukrajina, prema navodima iz Kijeva, ima hronični nedostatak presretačkih raketa za sisteme Patriot, jedini sistem u ukrajinskom arsenalu koji može da presretne balističke rakete. Zelenski je na to upozorio direktno.

Presretači za sisteme Patriot još nisu dostupni, a potrebni su svakog dana.

Ukrajina razvija sopstveni sistem protivraketne odbrane nazvan Freja, ali prema izjavama zvaničnika u Kijevu, prenetim preko ABC Newsa, sistem se ne očekuje operativan pre 2027. godine. Za region, uključujući Srbiju, ovakvi napadi znače dalje odlaganje bilo kakvog realnog izgleda za brz kraj sukoba, a time i produženu neizvesnost oko cena energenata i tokova robe koji prolaze kroz istočnu Evropu, teme koje se direktno prelivaju i na domaću privredu.

Ranije ove nedelje pisali smo o raketnom udaru na Pečenjigi u Harkovskoj oblasti, u kojem je poginulo deset ljudi, kao i o odlaganju festivala u Moskvi posle ukrajinskih dronova. Napad na Kijev u noći na 20. avgust je zaseban događaj, prvi ovog obima usmeren direktno na prestonicu otkad pratimo ovu seriju eskalacija, a proglašenje dana žalosti u gradu jasno pokazuje razmere štete koju su vlasti priznale.

Istog jutra, dok su ekipe u Kijevu još raščišćavale posledice, ukrajinski dronovi gađali su naftnu infrastrukturu na ruskoj strani, rafineriju u Tatarstanu i naftni terminal u Krasnodarskom kraju, nastavak kampanje kojom Kijev odgovara udarima na energetske kapacitete. U trenutku poslednjih izveštaja, napad na Kijev se i dalje vodio kao nezavršen, a uzbuna za vazdušnu opasnost u prestonici ostala je na snazi.