Razoran ruski udar na Kijev: najmanje 13 mrtvih
Rusija je jedanaest sati zasipala ukrajinsku prestonicu raketama i dronovima, pogodila više od trideset lokacija, a u Desnjanskom rejonu urušila se devetospratnica sa ljudima pod ruševinama.
- U noćnom napadu poginulo je najmanje 13 ljudi, a povređeno preko 80, među njima i deca; broj žrtava raste.
- Napad je trajao oko 11 sati, sirene su se oglašavale od 20 časova uveče, pogođeno je najmanje 30 lokacija.
- U Desnjanskom rejonu urušila se devetospratnica, spasioci tragaju za ljudima pod ruševinama.
- Poljska je podigla borbene avione, a Finska ograničila deo vazdušnog prostora.
Za Beograd, koji već godinama pokušava da izbalansira energetsku vezanost za Moskvu i obavezu usklađivanja spoljne politike sa Briselom, ovakva noć nad Kijevom nije daleka vest sa fronta, nego podsetnik koliko je uzak prostor za neutralnost postao. Rusija je u noći između prvog i drugog jula pokrenula jedan od najmasovnijih vazdušnih napada na ukrajinsku prestonicu u poslednjih nekoliko nedelja, ubivši najmanje trinaest ljudi i ranivši preko osamdeset, dok se broj žrtava tokom dana i dalje povećavao.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su među ranjenima i deca, a ukrajinske vlasti navode da je udar trajao gotovo jedanaest sati, sa sirenama koje su se oglasile još oko dvadeset časova uveče i nisu utihnule do jutra. Pogođeno je najmanje trideset lokacija u gradu i okolnom regionu, a u Desnjanskom rejonu urušila se čitava devetospratnica, ispod čijih ruševina spasilačke ekipe i dalje tragaju za zatrpanima.
Šta je novo u ovom napadu
Za razliku od gotovo svakodnevnih pojedinačnih naleta dronova, ovaj udar odlikuje kombinacija dalekometnih raketa i rojeva bespilotnih letelica ispaljenih u talasima, tako da ukrajinska protivvazdušna odbrana nije mogla istovremeno da pokrije sve pravce. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je gađalo vojno-industrijske i energetske objekte, koristeći, kako navode, dalekometno oružje i dronove, ali su posledice najteže pogodile stambene četvrti i civilnu infrastrukturu.
Napad je usledio samo dan pošto je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno upozorio građane da se sklone pred, kako je rekao, masovni ruski udar. Takva najava, izgovorena unapred i potvrđena razmerama noćnog bombardovanja, govori da Kijev sve preciznije čita ruske pripreme, ali i da tehnička nadmoć u broju projektila ostaje presudan faktor kada raketa i dronova ima više nego što odbrana može da obori.
Za srpsku publiku važan je i širi obrazac: svaka nova eskalacija ovakvog obima pomera diplomatsku realnost u kojoj se odlučuje i o dinamici našeg pristupnog procesa. Visoka predstavnica Evropske unije i vodeće članice odavno mere odnos kandidata prema Moskvi upravo kroz reakcije na ovakve napade, a prostor za ćutanje je sve tešnji.
Koliko je rat blizu granica NATO-a?
Odgovor je ove noći stigao sa samog krila Alijanse. Poljska, članica NATO-a koja se graniči sa Ukrajinom, podigla je borbene avione kao meru predostrožnosti, dok je Finska ograničila deo svog vazdušnog prostora zbog intenziteta napada. Ti potezi nisu simbolični, oni pokazuju da se posledice udara na Kijev prelivaju na neposredno susedstvo i da severni i istočni obod Evrope drži prste na obaraču.
Reakcije zapadnih prestonica očekuju se tokom dana, a pitanje koje se vraća posle svake ovakve noći glasi da li će odgovor ostati na nivou saopštenja i novih paketa pomoći ili će doneti konkretne korake u protivvazdušnoj zaštiti ukrajinskog neba. Za Kijev, koji ulazi u još jedno leto pod raketama, razlika između te dve opcije meri se ljudskim životima.
Ostaje otvoreno kako će Brisel formulisati ovu eskalaciju u trenutku kada od svih kandidata, uključujući Srbiju, traži jasnije svrstavanje. Mislite li da će posle ovakvog napada pritisak na Beograd da uskladi spoljnu politiku sa Unijom postati još izraženiji?
