Novi ruski udar na Kijev: 14 mrtvih uoči NATO samita
Rusija je u noći na ponedeljak na ukrajinsku prestonicu ispalila 351 dron i 68 raketa, drugi masovni udar za četiri dana, dok Kijev ostaje bez dovoljno presretača.
- Rusija je u noći na ponedeljak na Kijev ispalila 351 dron i 68 raketa, poginulo najmanje 14 ljudi u gradu i troje u okolini.
- Svih 29 balističkih raketa pogodilo je ciljeve jer ukrajinska odbrana nema dovoljno presretača.
- Najteže je stradao Podiljski rejon, šteta je zabeležena u četiri gradske opštine.
- Ovo je drugi masovni udar na prestonicu za četiri dana, uoči NATO samita na koji putuje Donald Tramp.
Za Srbiju, koja već treću godinu održava osetljivu ravnotežu između evropske perspektive i otvorenog diplomatskog kanala prema Moskvi, svaki novi talas nasilja u Ukrajini nije daleka vest, jer produžetak rata neposredno oblikuje cene energenata, žitne koridore u Crnom moru i bezbednosnu arhitekturu kontinenta na kojem Beograd traži svoje mesto. Ruski udar na Kijev u noći na ponedeljak, u kome je poginulo najmanje 14 ljudi u gradu i troje u okolnim mestima, poslao je poruku koja se čita i sa balkanskih adresa: rat nije ni blizu kraja, a Moskva bira baš trenutak kada se transatlantski partneri okupljaju da pokaže da drži inicijativu.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je Rusija tokom noći ispalila 351 dron i 68 raketa, u kombinovanom napadu kakav ukrajinska protivvazdušna odbrana sve teže presreće. Najteže je pogođen Podiljski rejon, a šteta je zabeležena u četiri gradske opštine, gde su spasilačke ekipe satima izvlačile ljude iz ruševina stambenih zgrada. Na desetine osoba je ranjeno, među njima i deca, dok se broj žrtava, prema uobičajenom obrascu ovakvih napada, može menjati kako se raščišćava teren.
Grad bez dovoljno presretača
Podatak koji najviše zabrinjava ukrajinsko rukovodstvo nije ukupan broj ispaljenih projektila, nego to što je svih 29 balističkih raketa pogodilo ciljeve. Balističke rakete se, za razliku od sporijih dronova i krstarećih projektila, obaraju samo naprednim sistemima, a Kijev otvoreno priznaje da presretača ima sve manje. Reč je o strukturnom problemu koji se ne rešava jednim isporukom: bez stalnog priliva municije za protivvazdušnu odbranu iz zapadnih zaliha, ukrajinska prestonica ostaje ranjiva na tačno onu vrstu naoružanja protiv koje improvizovana rešenja ne pomažu.
Ovaj napad dolazi samo četiri dana posle udara od 2. jula, u kome je stradalo oko 30 ljudi, čime je za manje od nedelju dana Kijev dvaput pretvoren u metu masovnog bombardovanja. Ponavljanje razmaka između udara sugeriše da Moskva ne posustaje, nego da tempo pojačava, računajući da će iscrpljivanje ukrajinske odbrane i civilnog morala doneti političke ustupke koje na frontu ne uspeva da izdejstvuje.
Šta poruka iz Moskve znači za Evropu i Srbiju?
Vreme napada nije slučajno. Udar je izveden uoči NATO samita na koji putuje američki predsednik Donald Tramp, u trenutku kada se u Alijansi ponovo otvara pitanje koliko je Zapad spreman da dugoročno finansira ukrajinsku odbranu. Signal iz Kremlja je jasan: dok se saveznici okupljaju za sto, Rusija demonstrira da može da bira mete i tempo, a da presretača na drugoj strani nedostaje. Za evropske prestonice to znači da rasprava o municiji i sistemima protivvazdušne odbrane više nije tehničko pitanje, nego test kredibiliteta.
Beograd ovu dinamiku prati sa distance, ali ne i sa strane. Produžetak rata drži pod pritiskom cene energije, usporava stabilizaciju regiona i produbljuje jaz između sankcionog režima koji Evropska unija očekuje i političke računice koju Srbija vodi. Što duže traje intenzitet ovakvih udara, to je manevarski prostor za neutralnost uži. Da li Evropa ima političku volju da Kijevu obezbedi štit koji mu očigledno nedostaje, ili će sledeći masovni udar zateći grad jednako nezaštićen?
