Pregovori SAD i Irana u Dohi zapinju oko uranijuma
Indirektni tehnički pregovori u Kataru muče se dok ističe 60-dnevni prozor primirja. Sporni čvorovi: sudbina 440 kilograma obogaćenog uranijuma, zamrznute milijarde i pristup inspektora MAAE.
- Indirektni tehnički pregovori SAD i Irana u Dohi nastavljaju se dok ističe 60-dnevni prozor primirja iz memoranduma potpisanog 17. juna.
- Glavni spor je sudbina oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto.
- Deo okvira je oslobađanje do 25 milijardi dolara zamrznute iranske imovine, uslovljeno budućim poštovanjem dogovora.
- MAAE traži inspekcije postrojenja, Teheran poručuje da će pristup inspektorima biti rešen tek posle ukidanja svih sankcija.
Dok se u Dohi vodi nova runda indirektnih pregovora između Vašingtona i Teherana, Beograd ovaj diplomatski sto prati pažljivije nego što bi geografska udaljenost sugerisala, jer svaki zastoj na Bliskom istoku prelazi u nervozu na tržištu nafte, a Srbija je zemlja čiji energetski bilans i cena goriva zavise od stabilnosti koridora kroz koje prolazi bliskoistočni izvoz. Katarski i pakistanski posrednici drže odvojene sastanke sa američkom i iranskom delegacijom, dok tehnički timovi pokušavaju da pripreme dokumente koji bi tek na višem nivou dobili status usaglašenih principa.
Rok koji visi nad pregovaračima nije apstraktan. Memorandum potpisan 17. juna ostavio je 60-dnevni prozor primirja koji sada ističe, a upravo taj kalendar objašnjava zašto se svaka rečenica iz Dohe meri sa toliko pažnje. Američki potpredsednik Džej Di Vens poručio je da pregovori idu dobro i da će razgovori o nuklearnom pitanju uskoro početi, dok iranska strana taj optimizam demantuje i insistira da suštinski čvorovi nisu ni blizu rešenja.
Šta koči dogovor u Dohi
Prvi i najteži čvor jeste sudbina oko 440 kilograma uranijuma koji Iran drži obogaćenog na 60 odsto, što je nivo daleko iznad potreba civilnog programa i tehnički blizu praga za oružje. Međunarodna agencija za atomsku energiju i njen direktor Rafael Grosi insistiraju da će inspekcije obogaćivačkih postrojenja biti sprovedene, uz plan da se taj uranijum razblaži do nivoa koji više ne predstavlja neposredan rizik. Teheran, međutim, taj redosled okreće naglavačke i poručuje da će pristup inspektorima biti rešen tek u okviru konačnog sporazuma i tek pošto sve sankcije budu ukinute.
Drugi čvor je novac. Deo okvira predviđa oslobađanje do 25 milijardi dolara zamrznute iranske imovine, ali američka strana taj potez uslovljava budućim poštovanjem dogovora, dok Iran traži garancije unapred. Reč je o klasičnoj diplomatskoj patologiji u kojoj obe strane žele da druga prva pokaže dobru volju, a nijedna ne želi da rizikuje da ispuni obavezu koju partner kasnije ne uzvrati. Upravo zbog te asimetrije poverenja posrednici iz Dohe i Islamabada rade odvojeno sa svakom delegacijom, jer direktan sto zasad ostaje politički pretežak.
Da li primirje može da preživi istek roka?
Suština problema je što tehnički pregovori napreduju sporije nego što kalendar dozvoljava, a istek 60-dnevnog prozora pretvara pravni okvir primirja u otvoreno pitanje. Ako se rok probije bez produžetka, obe strane ostaju u sivoj zoni u kojoj ni rat nije formalno obnovljen ni mir nije potpisan, a takva neizvesnost istorijski je najgori mogući ambijent za tržišta i za regione koji zavise od uvoza energije. Za evropsku perspektivu, uključujući i Srbiju, ključno pitanje nije ko je u Dohi bio prijatniji za stolom, nego da li će nafta sledećeg meseca biti skuplja ili jeftinija.
Diplomatski kanal, dakle, ostaje otvoren, ali krhak, i sledećih nekoliko dana pokazaće da li će Doha ostati mesto pregovora ili se pretvoriti u tačku na kojoj je proces stao. Mislite li da je razblaživanje uranijuma pod nadzorom MAAE realan ustupak koji Teheran može da prihvati, ili je reč o crvenoj liniji koju iranska strana neće preći bez potpunog ukidanja sankcija?
