NATO samit u Ankari počeo, saveznici mašu milijardama
U Ankari je počeo dvodnevni samit svih 32 članice NATO-a. Mark Rute traži konkretne planove za 5 odsto BDP-a, dok Evropa najavljuje milijarde u vojnim ugovorima da smiri Donalda Trampa.
- Samit svih 32 članice NATO-a otvoren je u Ankari i traje 7. i 8. jula, sa jednim ciljem: da se održi kredibilitet saveza pred pritiscima iz Vašingtona.
- Generalni sekretar Mark Rute istakao je tri prioriteta, veće ulaganje u odbranu, jaču industrijsku proizvodnju i podršku Ukrajini, uz metu od 5 odsto BDP-a do 2035.
- Evropske prestonice najavljuju milijarde dolara u novim vojnim ugovorima da ubede Donalda Trampa, koji je nemački doprinos nazvao "smešnim".
Za Srbiju, koja balansira između vojne neutralnosti i evropske perspektive, samit u Ankari nije daleka vest: svaka odluka o tome koliko će evropske članice ulagati u sopstvenu odbranu menja bezbednosnu računicu na celom kontinentu, uključujući i neposredno susedstvo. Dvodnevni skup svih 32 članice Severnoatlantskog saveza otvoren je danas u turskoj prestonici, a domaćin je predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Generalni sekretar Mark Rute otvorio je samit sa porukom koja je više podsećala na apel nego na proslavu jedinstva. Naveo je tri prioriteta oko kojih saveznici moraju da se okupe: veće ulaganje u odbranu, jača odbrambena industrijska proizvodnja i nastavak podrške Ukrajini. Iza tih reči stoji dogovorena, ali još nedostignuta meta: 5 odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu do 2035. godine, od čega 3,5 odsto na jezgro odbrane, a 1,5 odsto na širu bezbednost.
Zašto Evropa maše milijardama baš sada?
Odgovor je jednostavan i ima ime: Donald Tramp. Američki predsednik već mesecima ponavlja da evropski saveznici žive pod američkim vojnim kišobranom, a da za njega ne plaćaju dovoljno. U Ankari je taj pritisak dobio konkretan oblik. Evropske prestonice dolaze sa najavama milijardi dolara u novim vojnim ugovorima, dobrim delom za američko naoružanje, kako bi pokazale da shvataju poruku i kako bi Vašington zadržale unutar saveza.
Diplomatski kanal između Berlina i Vašingtona ostao je zategnut i na samom otvaranju. Tramp je nemački doprinos nazvao “smešnim”, na šta je kancelar Fridrih Merc uzvratio da Nemačka ulaže najveći napor u svojoj posleratnoj istoriji. Ta razmena, naizgled proceduralna, otkriva tektonski pomak: transatlantska veza više se ne podrazumeva, ona se svakodnevno dokazuje ciframa.
U Ankari nisu samo lideri članica. Prisutan je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji u bilateralnom susretu sa Trampom traži nove sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, dok ruski udari na ukrajinske gradove jačaju. Tu je i predsednik Južne Koreje Li Dže mjung, kao i ministri odbrane iz Australije, Japana i zalivskih zemalja, što pokazuje da savez sve više gleda i izvan svojih tradicionalnih granica.
Šta ovaj samit znači za region?
Za Balkan, poruka iz Ankare je dvostruka. S jedne strane, savez koji od svojih članica traži pet odsto BDP-a za odbranu neizbežno diže lestvicu očekivanja i za zemlje koje tek streme članstvu ili partnerstvu. S druge strane, unutrašnje napetosti oko kredibiliteta i podele tereta pokazuju da ni najmoćniji vojni savez na svetu nije imun na sumnju i cenkanje.
Prvi dan doneo je više najava nego potpisanih odluka. Pravi test biće drugi dan, kada bi konkretni brojevi trebalo da zamene diplomatske formulacije. Ako Ankara ostane zapamćena po milijardama izgovorenim da bi se smirio jedan čovek, a ne po planu koji stoji na papiru, savez izlazi slabiji nego što je ušao. Verujete li da će evropske članice zaista ispuniti obećanu metu od pet odsto, ili je reč o cifri koja služi današnjem trenutku?
