NATO samit u Ankari: Tramp traži 5 odsto za odbranu
Lideri 32 članice okupljaju se u Ankari 7. i 8. jula. Donald Tramp dolazi da naplati prošlogodišnja obećanja o trošenju, dok Ukrajina i Iran nadvijaju senku nad samitom.
- Lideri 32 članice NATO-a sastaju se u Ankari 7. i 8. jula, među njima i Donald Tramp.
- Tramp pritiska saveznike da izdvajanja za odbranu podignu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine.
- Za Ukrajinu je najavljen paket vojne pomoći vredan oko 70 milijardi evra za 2026, uz sličan nivo za 2027.
- Tramp planira odvojene sastanke sa Zelenskim i domaćinom Erdoganom u sredu.
Srbija u Ankaru ne dolazi, ali samit koji počinje u utorak crta okvir bezbednosti u kome se ona nalazi: svaki njen sused, od Hrvatske i Mađarske do Bugarske, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, sedeće za stolom Alijanse dok Beograd zadržava vojnu neutralnost. Odluke o naoružavanju Evrope i o sudbini rata u Ukrajini padaju bez srpskog glasa, a posledice se osećaju na celom kontinentu, uključujući region.
Generalni sekretar Mark Rute najavljuje jedinstvo, ali prava priča ovog samita je Donald Tramp koji dolazi da naplati račun. Na prošlogodišnjem samitu u Hagu sve članice osim Španije prihvatile su cilj da do 2035. izdvajaju pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, od čega bi 3,5 odsto išlo na direktne vojne izdatke, a preostalih 1,5 odsto na ulaganja povezana sa bezbednošću. Ankara je prvi ozbiljan trenutak provere: američka administracija samit posmatra kao svedočanstvo o tome ko je obećanja pretvorio u budžet, a ko nije.
Šta Ankara traži od saveznika
Nacrt deklaracije, prema navodima diplomatskih izvora, potvrđuje posvećenost kolektivnoj odbrani i članu 5 Povelje, dakle načelu da je napad na jednu članicu napad na sve. Iza te formule krije se konkretna cifra: evropski saveznici i Kanada su tokom 2025. povećali ulaganja u osnovne odbrambene potrebe za više od 139 milijardi dolara, a za 2026. obećavaju oko 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za Ukrajinu, uz najavu sličnog nivoa za narednu godinu.
Tramp, koji redovno podseća da Vašington na odbranu troši blizu bilion dolara godišnje dok saveznici izdvajaju znatno manje, u Ankaru stiže s jasnom porukom da je vreme čekova i molbi prošlo. Uz odbrambene izdatke, dnevni red opterećuju dva otvorena dosijea. Ukrajina, koja nije članica Alijanse, biće predstavljena predsednikom Volodimirom Zelenskim, a Tramp je nedavno razgovarao i sa njim i sa Vladimirom Putinom o okončanju rata, pri čemu Zelenski govori o stvarnoj mogućnosti mira. Iran je druga senka nad samitom, posle napetosti oko američko-izraelskih operacija na koje su, po Trampovim rečima, evropske prestonice reagovale suzdržano.
Šta samit u Ankari znači za Srbiju?
Za Beograd ovo nije udaljena vest. Ubrzano naoružavanje suseda menja regionalnu ravnotežu, a evropska perspektiva Srbije neodvojiva je od bezbednosne arhitekture koju Ankara upravo redefiniše. Kada Alijansa poveća ulaganja i učvrsti istočni bok, geopolitička realnost oko Srbije postaje gušća, a prostor za neutralnu poziciju traži sve pažljiviju diplomatiju.
Tramp u sredu planira odvojene sastanke sa Zelenskim i sa domaćinom Redžepom Tajipom Erdoganom, čime Ankara od domaćina postaje i posrednik. Da li će samit koji obećava jedinstvo zapravo pokazati koliko je Evropa spremna da sama plati svoju bezbednost, videćemo već u sredu uveče, kada Tramp izađe pred novinare. A šta vi mislite, može li Srbija dugoročno da ostane po strani dok se ceo region uklapa u novu odbrambenu mapu?
