Tramp i Zelenski u Ankari: Kijev moli za nove Patriote

Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku i dalje gradi na vojnoj neutralnosti a ekonomiju sve više vezuje za tokove oko sebe, ono što se dešava u Ankari nije udaljena epizoda velikih sila, jer se na istom samitu prelamaju tri pitanja koja nas se neposredno tiču: odnos Zapada prema ratu u Ukrajini, budućnost transatlantske veze pod Donaldom Trampom i uloga Turske kao suseda regiona sa sve dubljim uticajem na Balkanu. Upravo je Ankara, prestonica te Turske, drugog dana samita NATO postala pozornica na kojoj su se američki predsednik Donald Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u susretu zakazanom za 14.30, ponovo našli oči u oči.

Zelenski je u taj razgovor ušao sa jasnim spiskom. Kijev traži dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot i, još važnije, rakete za njih, i to što pre i u što većem broju, jer su ruski napadi na ukrajinske gradove poslednjih nedelja pojačani, a zalihe presretačkih projektila opasno tanke. Ukrajinski predsednik je poruku ponovio i na forumu odbrambene industrije uz sam samit, insistirajući da je nabavka raketa za Patriot sada najvažnija stavka na stolu.

Ankara kao pozornica novog transatlantskog cenkanja

Odgovor saveza stigao je u obliku brojke koja se pamti. NATO je potvrdio paket vojne pomoći Ukrajini vredan 70 milijardi evra, oko 80 milijardi dolara, raspoređen na 2026. i 2027. godinu. Politički akcenat je, međutim, u onome što se ne vidi na prvi pogled: taj paket ne finansiraju Sjedinjene Države, već ga na sebe preuzimaju evropske članice saveza. Time se nastavlja linija koju Tramp gura još od prošlogodišnjih obećanja o povećanju izdvajanja za odbranu, a to je da Evropa plaća sopstvenu bezbednost, dok Vašington zadržava ulogu arbitra.

Tramp se u Ankari nije libio da tu logiku i naglas sprovede. Španiju je, pred okupljenim liderima, nazvao užasnim partnerom u NATO, praktično je izdvojivši kao primer članice koja ne ispunjava dogovorene obaveze. Ton kojim se američki predsednik obraća saveznicima ostaje isti kao i ranije: transakcijski, bez diplomatskog uvijanja, sa jasnom porukom da lojalnost meri doprinosom, a ne istorijom saveza.

Domaćinu samita, turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, Tramp je istovremeno ponudio dve krupne nagrade. Najavio je ukidanje sankcija Turskoj i nastavak zastale prodaje lovaca F-35, čime se otvara poglavlje koje je godinama bilo zamrznuto zbog turske kupovine ruskih sistema S-400. Za Ankaru je to potvrda da se strpljiva politika balansiranja između Vašingtona i Moskve isplati, a upravo tu geopolitičku realnost Beograd pažljivo prati, jer sličan manevarski prostor i sam pokušava da sačuva.

Šta susret u Ankari znači za Srbiju?

Za srpsku publiku najvažnije nije da li će Zelenski dobiti tačno onoliko Patriota koliko traži, već šta ovaj samit govori o pravilima igre koja se postavljaju za ceo kontinent. Ako Evropa preuzima finansijski teret pomoći Ukrajini, sankcioni režim prema Rusiji ostaje okosnica zapadne politike, a Srbija se, kao zemlja koja te sankcije nije uvela, nalazi pod stalnim pritiskom da se opredeli. Istovremeno, američko približavanje Turskoj menja odnos snaga na jugoistoku Evrope, tamo gde se srpski i turski interesi ukrštaju od Bosne do Kosova.

Ankara je, dakle, mnogo više od jednog rukovanja pred zastavama. To je mesto na kome se u realnom vremenu ispisuje nova mapa odgovornosti unutar zapadnog bloka, sa Evropom koja plaća, Amerikom koja postavlja uslove i Turskom koja se vraća u prvi red. Pitanje koje ostaje otvoreno nije samo koliko će raketa stići u Kijev, već kako će se u toj novoj podeli uloga snaći zemlje koje, poput Srbije, ne sede za glavnim stolom. Gde vi vidite mesto Srbije u savezništvima koja se upravo prekrajaju?