Tramp odložio carine Kanadi tri dana pred istek roka
Manje od dva sata pre ponoćnog roka, Tramp je odložio carine Kanadi, planiranih 50 odsto na robu vrednu 20 milijardi dolara, dok premijer Mark Karni upozorava da posao nije završen.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je 18. avgusta da odlaže carine Kanadi, tačnije najavljenih 50 odsto na deo kanadske robe, manje od dva sata pre nego što je rok za njihovo stupanje na snagu istekao u ponoć. Odluka pokazuje koliko lako i najbliži trgovinski partner Sjedinjenih Država može da ostane bez dogovora do poslednjeg trenutka, a slična neizvesnost prati i pregovore koje Evropska unija, čiji je deo i put Srbije ka članstvu, vodi sa Vašingtonom o sopstvenom setu carina.
Prvobitni rok bio je zakazan za 19. avgust 2026. Tramp je carinske naredbe potpisao prošlog meseca, a Bela kuća je kao razlog navela diskriminatorski tretman koji, prema njenim tvrdnjama, Kanada primenjuje prema američkom alkoholu, automobilima i mlečnim proizvodima. Novim carinama je bilo obuhvaćeno oko 5,5 odsto kanadskog izvoza u Sjedinjene Države, u vrednosti od oko 20 milijardi dolara. Na spisku su se našli vino, pivo i žestoka pića, hokejaške palice, cement, mlečni proizvodi uključujući mleko, pavlaku i surutku, kao i motorna vozila i auto delovi. Kanadska energija, potaša i roba koja je već pod posebnim sektorskim carinama ostale su izuzete.
Meko drvo ovog puta nije na spisku, iako je kanadska drvna industrija već teško pogođena carinama. Reč je o odvojenom, starijem režimu dažbina, ne o novom krugu od 50 odsto: kanadski proizvođači drvne građe već plaćaju do 45,16 odsto carina i antidampinških dažbina, zbog čega je oko polovine prerađivačkih kapaciteta u Britanskoj Kolumbiji obustavljeno.
Tramp je pauzu najavio na mreži Truth Social, manje od dva sata pre ponoći. „Kanada i SAD, uz uslov finalizacije dokumenata, imaju DOGOVOR!“, napisao je američki predsednik.
Kanadski premijer Mark Karni bio je znatno suzdržaniji. U izjavi posle razgovora sa Trampom rekao je: „Postignut je znatan napredak, mada ostaje važan posao koji treba obaviti.“ Objasnio je i šta očekuje od budućeg sporazuma:
„Cilj je da se reše otvorena trgovinska pitanja i da se kanadskim preduzećima, radnicima, poljoprivrednicima i porodicama obezbedi veća izvesnost i stvarna korist.“
Ta razlika u tonu, odlučna izjava iz Vašingtona naspram opreznije iz Otave, pratila je celu poslednju rundu pregovora uoči roka.
Šta je usporilo dogovor?
Karni je vodio hitne razgovore sa Trampom 18. avgusta, dok se ponoćni rok približavao. Pregovori su se, prema dostupnim informacijama, zaglavili oko carina na motorna vozila, gde Kanada traži smanjenje sa 25 na 15 odsto. Sporno je i da li se carinski krediti računaju samo na američki sadržaj delova ili na sav severnoamerički sadržaj, uključujući i onaj iz Meksika. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika navela je da bi revidirani sporazum Sjedinjenih Država, Kanade i Meksika obuhvatio sveobuhvatan pristup tržištu za svu američku robu, obaveze u vezi sa ekonomskom bezbednošću i usklađivanje digitalne trgovine.
Američka privredna komora upozorila je da bi nove carine oštetile obe ekonomije, poremetile lance snabdevanja i ugrozile 13 miliona američkih radnih mesta vezanih za sporazum CUSMA. Izvor iz američke administracije rekao je da su strane blizu rešenja i da je reč o pitanju dana, ne meseci.
Šta ovo znači za Evropu
Kanada i Sjedinjene Države su do sada bile među najbližim trgovinskim saveznicima, povezane sporazumom CUSMA, pa način na koji Vašington postupa prema Otavi pokazuje obrazac koji prati i Brisel u sopstvenim pregovorima o carinama sa istom administracijom. Nova granica za kanadsko-američki dogovor je kraj petka, a od ishoda zavisi i da li će Tramp već u sredu objaviti nove sektorske carine, kako je tokom pregovora najavljivano.
