Karni prekinuo pregovore, carine od 50 odsto na snazi

Sjedinjene Države su u ponoć po istočnoameričkom vremenu, u noći između petka i subote, uvele carinu od 50 odsto na kanadsku robu, pošto su pregovori dva najveća trgovinska partnera na severnoameričkom kontinentu propali tik pred istek roka koji je postavio Donald Tramp. Kanadski premijer Mark Karni je saopštio da Otava prekida razgovore i vraća pregovarački tim kući, uz najavu uzvratnih carina iste vrednosti. Za privredu poput srpske, koja najveći deo izvoza šalje na tržište Evropske unije i zavisi od predvidivih pravila trgovine, ovaj sudar je podsetnik da Vašington carine sve češće koristi kao pregovaračko oružje i prema saveznicima, ne samo prema konkurentima, dok Brisel, najveći trgovinski partner Srbije, istim alatom pregovara sopstveno primirje sa Belom kućom.

Carine su stupile na snagu u 00.01 po istočnoameričkom vremenu u subotu, 22. avgusta, a izvori se razilaze oko toga koliko robe je time obuhvaćeno. Karni u sopstvenom saopštenju govori o vrednosti od oko 28 milijardi dolara, dok američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir navodi da je reč o gotovo 20 milijardi dolara kanadskog uvoza. Razlika u proceni pokazuje koliko su dve strane daleko jedna od druge i u samom opisu spora, ne samo u njegovom ishodu.

Karni je kasno u petak uveče objasnio zašto Otava povlači pregovarački tim. U saopštenju je naveo:

“U ponoć večeras Sjedinjene Države nameravaju da uvedu carinu od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 28 milijardi dolara. Kanada će te carine uzvratiti dolar za dolar da bi zaštitila naše radnike i naša preduzeća.”

Dodao je da su njegovi pregovarači radili do poslednjeg trenutka, ali da su izmene američkih uslova učinile dalji razgovor besmislenim. Karni je poručio:

“Izmene američkih uslova u poslednjem trenutku bile su nepravedne, neekonomične i dovele su u pitanje pouzdanost bilo kakvog dogovora.”

Zašto su pregovori propali?

Vašington nudi potpuno drugačije objašnjenje. Prema američkoj strani, Kanada je u poslednjem trenutku odustala od uslova koji su već bili usaglašeni. Grir je u saopštenju naveo:

“Večeras je Kanada odbila da zaključi trgovinski sporazum pod uslovima dogovorenim ranije ove nedelje. Uprkos američkoj ponudi Kanadi da dobije najbolji tretman od svih velikih izvoznika na naše tržište, novi zahtevi i odustajanje od drugih obaveza sa kanadske strane poremetili su pažljivu ravnotežu postignutu prethodnih dana.”

Prema pisanju kanadskih medija upoznatih sa tokom razgovora, Vašington je bio spreman da smanji, ali ne i da ukine, sektorske carine na čelik, aluminijum i automobile, uz šire partnerstvo u odbrani, kritičnim mineralima i energetici. Zauzvrat je od Otave tražio rešenje tri tačke koje Tramp navodi kao povod uvođenja carina: pokrajinski bojkot američkih alkoholnih pića u Kanadi, uzajamne carine na američka vozila i delove, i kvote na mlečne proizvode u kanadskom sistemu upravljanja ponudom. Baš je poslednja tačka, zaštita kanadskih mlekara, godinama najtvrđi orah u odnosima dve zemlje.

Kada su carine od 50 odsto trebalo da stupe na snagu u sredu, spisak pogođene robe je obuhvatao šperploču, žestoka pića, električnu opremu, hokejašku opremu, prehrambene proizvode, vozila, mlečne proizvode i industrijsku robu. Tramp je tada, u utorak uveče, najavio pauzu od tri dana da bi se pregovori priveli kraju i tvrdio da dogovor postoji. Kanadski zvaničnici su bili oprezniji, ističući da pravni tekst sporazuma još nije zaključen. Portal Srpske novine je tim povodom pisao da odlaganje ostavlja svega tri dana za usaglašavanje detalja koji su se na kraju pokazali nepremostivim.

Nesporazum sada otvara i pitanje ponovnog pregovaranja Sporazuma Kanade, Sjedinjenih Država i Meksika, poznatog pod skraćenicom CUSMA, čiji je formalni pregled Vašington odbio da otvori još prošlog meseca. Kod kuće je Karni dobio podršku dela pokrajinskih premijera, uključujući ontarijskog Daga Forda, dok je Kanada u poslednjih 18 meseci već najavila skoro 25 milijardi dolara pomoći radnicima i firmama pogođenim carinskim sporom, uz nove mere najavljene za naredne dane.

Odjek za Brisel i region

Evropska unija prati spor iz Otave pažljivije nego što izgleda na prvi pogled, jer sopstveni aranžman sa Vašingtonom o carinama na čelik, aluminijum i automobile zavisi od istog pitanja: koliko dugo Bela kuća drži liniju da su privremene olakšice uslovljene ustupcima koji prevazilaze samu trgovinu. Za Srbiju, koja carinsku uniju sa Evropskom unijom nema ali najveći deo izvoza šalje upravo na to tržište, presedan iz Severne Amerike je upozorenje da se trgovinski aranžmani sa Vašingtonom danas sklapaju i raskidaju brže nego što diplomatski kanali stignu da ih formalizuju. Naredni datum koji vredi pratiti je odgovor Otave sa uzvratnim carinama, najavljen za narednih dana, kao i to da li će sličan rasplet zadesiti i pregovore između Vašingtona i Brisela.