Iran preti neprijateljima, Besent najavljuje nove sankcije

Iran je u subotu zvanično saopštio da svaku zemlju koja se pridruži američkim sankcijama protiv Teherana smatra neprijateljem, dok Vašington najavljuje da će u ponedeljak predstaviti najveći koordinisani paket ekonomskih mera u istoriji. Za Srbiju, koja uvoz nafte i derivata prati preko svetskih berzi, svaka nova runda pritiska na Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo globalne trgovine naftom, direktno se odražava na cenu goriva na domaćim pumpama.

Mohsen Rezai, šef iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, izjavio je u subotu da Teheran svaku državu koja učestvuje u uvođenju ekonomskih ograničenja tretira kao protivnika. “Svaka zemlja koja učestvuje u uvođenju ekonomskih ograničenja protiv nas smatra se neprijateljem”, rekao je Rezai, najavljujući da će Iran naneti štetu interesima onih koji se ne odmaknu od Vašingtona.

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent zakazao je konferenciju za novinare za ponedeljak u 14 časova po istočnoj vremenskoj zoni, na kojoj se očekuje objava novog paketa mera. Prema njegovim rečima, reč je o merama kakve do sada nisu viđene. “Ili ste sa nama ili protiv nas”, poručio je Besent, dodajući da Vašington traži “najveću koordinisanu ekonomsku izolaciju u istoriji sveta”.

Predsednik Donald Tramp je pretnju nazvao ekonomskim Danom D i najavio ekonomsko ratovanje i izolaciju nezapamćenih razmera prema zemljama koje nastave da posluju sa Teheranom. Potpredsednik Džej Di Vens poručio je da je rat ušao u novu fazu u kojoj je težište na ekonomskim merama. “Najdelotvornije oruđe koje imamo jeste ekonomski pritisak”, rekao je Vens. Portal Srpske novine je ranije pisao o Trampovoj najavi ekonomskog Dana D i prvim iranskim reakcijama, a od tada su obe strane dodatno pooštrile ton.

U Teheranu, predsednik Masud Pezeškijan priznao je građanima da zemlja zbog sankcija ima brojne probleme. “Puni ekonomski, vojni i bezbednosni rat”, opisao je Pezeškijan trenutno stanje u zemlji. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči podsetio je na kampanje pritiska iz 2012. i 2018. godine i poručio da je i ova runda “osuđena na neuspeh”.

Zašto je Irak dobio izuzetak na Ormuskom moreuzu?

Iran je, uprkos oštrijoj retorici prema Vašingtonu, odobrio prolaz određenom broju iračkih naftnih tankera kroz Ormuski moreuz, posle ponovljenih zahteva Bagdada. Dozvola je bila jedan od glavnih zahteva iračke strane tokom posete predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa Iraku ove nedelje.

Predsednik Iraka Nizar Amidi rekao je da je iranska strana u poslednjim danima olakšala prolazak dela brodova sa iračkom naftom. “Svima je stalo da se spreči da Irak bude uvučen u rat koji je u toku”, rekao je Amidi, dodajući da posledice sukoba teško pogađaju njegovu zemlju. Ormuski moreuz, naglasio je, “se tiče celog sveta, ne samo Iraka”.

Profesor Univerziteta primenjenih nauka u Teheranu Mostafa Hoščešm ocenio je za Al Jazeeru da Iran pravi razliku između Iraka i zalivskih država koje su, prema njegovim rečima, dozvolile Sjedinjenim Državama da sa svojih baza napadaju Iran. “Bagdad je uvek stajao nasuprot Sjedinjenim Državama”, rekao je Hoščešm, ocenjujući da Teheran zato Irak tretira kao prijateljsku državu, dok od ostalih zemalja u regionu traži da na sličan način prekinu saradnju sa Vašingtonom.

Irak je pre izbijanja rata proizvodio oko četiri miliona barela nafte dnevno, a deo tog izvoza i dalje zavisi od prolaza kroz Ormuski moreuz. Bagdad paralelno širi izvoz preko turske luke Džejhan i priprema izvoz preko sirijske luke Banijas i jordanske luke Akaba, najavio je premijer Ali al Zaidi.

Saobraćaj kroz moreuz i dalje daleko ispod predratnog nivoa

Podaci britanske pomorske agencije pokazuju da je broj brodova koji koriste Ormuski moreuz na svega 20 odsto predratnog proseka, iako je u poslednjih nedelju dana zabeležen rast od 27 odsto. Prema britanskim vojnim podacima, komercijalni saobraćaj je početkom avgusta padao i na četiri odsto predratnog nivoa, mereno kroz 23 nedelje sukoba. U nedelji koja se završila 7. avgusta zabeležen je 21 ulazni i 18 izlaznih prolazaka brodova kroz moreuz.

Američka Centralna komanda je 29. jula saopštila da je od maja kroz moreuz prošlo više od 500 miliona barela nafte, a samo u utorak preko 15 miliona barela u jednom danu. Brojke pokazuju da se, uprkos blokadi i uzajamnim pretnjama, deo prometa ipak održava, dok Iran zadržava selektivnu kontrolu nad tim ko prolazi i pod kojim uslovima.

Za Srbiju i region, kombinacija zaoštrenih sankcija i delimičnog otvaranja moreuza za pojedine izvoznike znači dalju nepredvidivost na tržištu nafte, od koje domaći potrošači i privreda ne mogu da se izoluju bez obzira na geografsku udaljenost od Zaliva. Da li će paket koji Skot Besent najavljuje za ponedeljak stvarno doneti “najveću koordinisanu ekonomsku izolaciju u istoriji sveta”, ili će, kao i prethodne runde iz 2012. i 2018. godine, naići na iransku sposobnost zaobilaženja, pokazaće nedelje koje slede.