Drecun: Priština pozive šalje poštom, zaobilazi UNMIK

Predsednik Odbora Narodne skupštine za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da Priština pravni postupak protiv privedenih Srba vodi tako što sudske pozive šalje direktno poštom na adrese građana, čime zaobilazi dogovoreni mehanizam pravne saradnje koji bi morao da ide preko UNMIK-a. Izjavu je dao posle privođenja više od 30 ljudi na Gazimestanu, na sam Vidovdan, među kojima je, kako je naveo, bio i jedan maloletnik.

Drecun je tvrdio da se iza administrativnog poteza krije širi cilj. Po njegovim rečima, namera Prištine je da izbriše svaki trag i svaku svest o tome da je Kosovo i Metohija srpska zemlja. Privođenja na mestu Kosovske bitke, smatra on, nisu slučajna, već deo obrasca kojim se srpski simboli sistematski uklanjaju sa prostora koji za srpsku istoriju ima poseban značaj.

Zašto je sporno slanje poziva poštom

Sporna tačka nije forma poziva, nego put kojim on stiže. Mehanizam pravne saradnje, dogovoren u okviru briselskog dijaloga, predviđa da zahtevi pravosudnih organa iz Prištine idu posredstvom UNMIK-a, a ne da se kao obična pošiljka ubacuju u poštanske sandučiće. Slanjem poziva direktno na kućnu adresu, tvrdi Drecun, Priština jednostrano izbegava posrednika i pokušava da svoje institucije predstavi kao jedinu nadležnu vlast na celoj teritoriji.

Drecun je precizirao da je Aljbin Kurti u akciju krenuo uprkos upozorenjima međunarodnih tela koja su tražila da se ne ometaju srpski simboli i okupljanja. Privedeni su, prema pisanju prištinskih medija, terećeni da su pevali takozvane nacionalističke pesme, što je kvalifikacija koju Beograd odbacuje kao politički motivisanu. Iz Odbora za Kosovo i Metohiju poručeno je da Srbi na Gazimestan mogu i hoće da dolaze, ali jedino sa srpskim zastavama.

Ovaj ugao razlikuje se od svakodnevne hronike privođenja. Reč je o tvrdnji da se pravosuđe koristi kao alat, a ne kao nezavisna institucija, i da se procedura savija kako bi se dobio politički rezultat. Ako se sudski pozivi šalju mimo dogovorenog kanala, otvara se pitanje da li uopšte postoji okvir u kome bi privedeni mogli da računaju na ravnopravan položaj pred sudom.

Šta sledi posle Vidovdana

Beograd je do sada na slične poteze odgovarao diplomatskim kanalima i obraćanjem međunarodnim predstavnicima, uz insistiranje da se poštuje ono što je dogovoreno u Briselu. Drecun je dao do znanja da Odbor namerava da slučaj privedenih iznese pred relevantna tela, sa naglaskom upravo na zaobilaženju UNMIK-a kao na proceduralnoj povredi koja se može dokumentovati.

Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se reakcije onih koji su dogovor i nadzirali. Mehanizam pravne saradnje nije srpski izum, već deo briselskog aranžmana koji su garantovale međunarodne institucije, pa svako njegovo zaobilaženje pada i na njihov teret. Ćutanje na takav potez Beograd čita kao prećutno odobravanje, a glasna reakcija bi, obrnuto, potvrdila da pravila i dalje važe za obe strane.

Za sada su poznate samo posledice, privođenja, sudski pozivi i optužbe za pesme, dok je ishod neizvestan. Hoće li se insistiranje na proceduri pretvoriti u konkretan diplomatski pritisak, ili će ostati na nivou izjava sa kojima se Vidovdan već završio?