Posle Vidovdana 36 Srba pred sudom u Prištini, među njima i maloletnik
Privedeni na Gazimestanu izvedeni pred Osnovni sud u Prištini, oduzeta im dokumenta, saslušanje u tri grupe, a delu bez kosovskih papira preti pokretanje postupka deportacije.
- Kosovska policija privela je 36 Srba na Gazimestanu posle parastosa povodom Vidovdana, među njima i jedno maloletno lice.
- Privedenima su oduzeta lična dokumenta i izvedeni su pred Osnovni sud u Prištini u naselju Ajvalija, uz saslušanje u 3 grupe.
- Oko 20 privedenih navodno nema kosovska dokumenta, pa nekima preti pokretanje postupka deportacije.
- Prema braniocima reč je o prekršajnom, a ne o krivičnom postupku.
Kosovska policija privela je u nedelju, 28. juna, oko 36 Srba na Gazimestanu, neposredno posle parastosa kosovskim junacima povodom Vidovdana, a već narednog dana svi su izvedeni pred Osnovni sud u Prištini u prištinskom naselju Ajvalija. Sudija je naložio da im se oduzmu lična dokumenta, pa je saslušanje zakazano u tri grupe, dok deo privedenih, prema navodima njihovih branilaca, nema kosovska dokumenta i suočava se sa mogućim postupkom deportacije.
Među privedenima našlo se i jedno maloletno lice, koje je posle saslušanja pušteno na slobodu. U grupi su, kako se navodi, bili Srbi sa Kosova i Metohije, ali i oni koji su na Vidovdan došli iz centralne Srbije. Kosovska policija pretresala je vernike na ulazu i izlazu sa platoa, delila im letke sa pravilima ponašanja, a deo okupljenih je, prema saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju, bio usmeren u improvizovane limene boksove.
Šta se zapravo tereti privedenima?
Prema rečima advokatice Jovane Filipović, koja zastupa deo privedenih, reč je o prekršajnom, a ne o krivičnom postupku. Privedeni se terete za navodno narušavanje javnog reda i mira, odnosno za provokativne pozive sa elementima podsticanja mržnje, kako su to kvalifikovali prištinski organi. Prištinski mediji preneli su da su osumnjičeni da su pevali nacionalističke pesme tokom okupljanja na platou.
Razlika između prekršajne i krivične kvalifikacije nije pravnička sitnica. Prekršajni postupak povlači blaže sankcije i drugačiji procesni put, ali u ovom slučaju otvara konkretan problem za one koji na Kosovu nemaju lokalna dokumenta. Oduzimanje ličnih isprava po nalogu sudije znači da se postupak ne završava pukim saslušanjem, već da deo privedenih ostaje u administrativnom procepu dok se ne reši status njihovih dokumenata.
Najteža posledica preti grupi od oko 20 ljudi koji, prema navodima odbrane, ne poseduju kosovska dokumenta. Njima se, kako se navodi, može pokrenuti postupak deportacije, čime bi rutinsko prisustvo na verskom skupu preraslo u pitanje slobode kretanja i prava na boravak. Porodice i prijatelji privedenih dovozili su tokom večeri potrebnu dokumentaciju, pokušavajući da ubrzaju puštanje svojih najbližih.
Kako su reagovali Beograd i Priština?
Iz Beograda je privođenje ocenjeno kao pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji i kao nesrazmerna reakcija na obeležavanje verskog i nacionalnog praznika. Kancelarija za Kosovo i Metohiju govorila je o ponižavajućem tretmanu vernika i o improvizovanim limenim boksovima u koje je deo okupljenih bio usmeren. Beograd je celu epizodu stavio u kontekst sistematskog pritiska na srpsko stanovništvo severno i južno od Ibra.
Prištinski organi, sa druge strane, ceo postupak predstavljaju kao primenu zakona i očuvanje javnog reda. U njihovoj verziji, intervencija policije bila je odgovor na, kako tvrde, provokativne poruke i pesme, a privođenje i izvođenje pred sud deo su redovne procedure. Dve strane tako i ovaj događaj čitaju iz dijametralno suprotnih uglova, baš kao i većinu epizoda u dijalogu Beograda i Prištine.
Pravni epilog Vidovdana na Gazimestanu pokazuje koliko je tanka linija između verskog okupljanja i bezbednosnog incidenta na severu i jugu Kosova. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: da li će prekršajni postupci i pretnja deportacijom postati nova svakodnevica za Srbe koji žele da obeleže praznik na Kosovu polju?
