Priština presudila Srbima s Gazimestana: sledi deportacija

Osnovni sud u Prištini izrekao je presude licima koja su na Vidovdan, 28. juna, privedena na Gazimestanu tokom obeležavanja godišnjice Kosovske bitke. Svakom osuđenom određena je novčana kazna od 700 evra, sa rokom plaćanja od 15 dana, a razlog za osudu bila je parola Kosovo je Srbija i podignuta tri prsta na mestu koje je za srpsku javnost simbol nacionalnog sećanja.

Uz novčanu kaznu, sud je za lica bez kosovskih dokumenata odredio i deportaciju, praćenu trogodišnjom zabranom ulaska na Kosovo. Dokumenta oduzeta prilikom privođenja, prema odluci suda, biće vraćena tek nakon što kazna bude plaćena. Izricanju presude prisustvovao je ambasador Crne Gore na Kosovu Bernard Čobaj, kao i predstavnici međunarodnih misija, jer su među privedenima bili i državljani Crne Gore.

Zašto je presuda dodatno zaoštrila reakcije?

Ono što ovaj slučaj izdvaja iz niza sličnih incidenata na severu i u drugim delovima Kosova jeste procesni deo odluke. Osuđenima na Gazimestanu uskraćeno je pravo na žalbu, čime je presuda postala konačna gotovo istog trenutka kada je saopštena. Time je izostao redovni pravni lek koji u većini prekršajnih i krivičnih postupaka predstavlja standardnu garanciju, a upravo taj detalj pretvorio je pravnu temu u političku.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila je privođenja i presude, ocenivši ih kao sraman i bezakonit akt represije prema Srbima. Iz Beograda je poručeno da se radi o kažnjavanju ljudi zbog obeležavanja verskog i nacionalnog praznika, dok Priština ceo postupak predstavlja kao primenu zakona i ranije datih upozorenja da na Gazimestanu nisu dozvoljeni nacionalni simboli. Dva čitanja istog događaja time ostaju nepomirljiva.

Kosovska bitka i Vidovdan decenijama su tačka oko koje se okupljaju i sećanje i politika, pa je Gazimestan i ranije bio mesto na kojem se meri temperatura odnosa Beograda i Prištine. Ovoga puta reč nije o govorima i vencima, već o sudskim presudama koje pogađaju konkretne ljude, među kojima i strane državljane.

Šta presuda znači za dijalog i za ljude na terenu

Za pojedince obuhvaćene odlukom posledice su neposredne. Onaj ko nema kosovska dokumenta suočava se sa isterivanjem i trogodišnjom zabranom povratka, što znači da poseta grobovima, manastirima ili rodbini u tom periodu postaje nemoguća. Novčana kazna od 700 evra, uz kratak rok, dodatno opterećuje ljude koji su na Gazimestan došli povodom praznika.

Na širem planu, slučaj se uklapa u niz spornih tačaka koje već mesecima usporavaju briselski dijalog. Prisustvo crnogorskog ambasadora i predstavnika međunarodnih misija pokazuje da presuda nije ostala unutrašnje kosovsko pitanje, već da je odmah dobila regionalnu dimenziju. Beograd će je gotovo sigurno uneti u naredni krug razgovora kao dokaz da se položaj Srba na Kosovu pogoršava, dok će Priština insistirati na tome da su institucije postupale u okviru svojih nadležnosti.

Ostaje pitanje koje nadilazi ovaj konkretan postupak: da li se odlukom bez prava na žalbu štiti pravni poredak ili se produbljuje jaz koji svaki naredni Vidovdan čini napetijim?