Mladi u Srbiji bi na izbore, a 47 odsto planira odlazak

Krovna organizacija mladih Srbije predstavila je 12. avgusta u Press centru Udruženja novinara Srbije deseto izdanje Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, prema kome bi 89,8 odsto mladih sa pravom glasa izašlo na izbore kada bi oni bili održani naredne nedelje. Isti izveštaj pokazuje da mladi u Srbiji prvi put od 2017. godine natpolovično podržavaju ulazak zemlje u Evropsku uniju.

Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna ove godine, na uzorku od 1.186 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina. Uzorak je stratifikovan prema godinama, polu i regionu stanovanja, a upitnik je sadržao 98 pitanja iz oblasti političkog i društvenog učešća, obrazovanja, zapošljavanja, bezbednosti i zdravlja. Krovna organizacija okuplja 106 organizacija mladih i za mlade, a izveštaj objavljuje od 2017. godine, pa je ovogodišnje izdanje i prvo merenje posle godinu i po dana protesta, kojih je, kako se u izveštaju navodi, širom Srbije održano više od 20.000.

Ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 53,1 odsto mladih, protivi mu se 26,9 odsto, dok 19,9 odsto ne zna kako bi odgovorilo. To je najviša podrška članstvu otkako se ovo istraživanje sprovodi. Prvi put najveći broj mladih, njih 40 odsto, smatra i da bi spoljna politika trebalo prvenstveno da se oslanja na Evropsku uniju, dok 32 odsto podržava balansiranje između Istoka i Zapada.

Izlaznost visoka, osećaj uticaja nikakav

Spremnost da se izađe na birališta ne prati i uverenje da to nešto menja. Da politički sistem u Srbiji mladima uopšte ne omogućava da utiču na političke procese i odluke smatra 84,8 odsto ispitanika. Aktivnosti studentskog pokreta podržava 84,5 odsto mladih, a oko 58 odsto potpisalo je peticiju ili narodnu inicijativu tokom prethodne godine.

„Gotovo sedam od 10 mladih učestvovalo je u nekoj vrsti protesta”, navela je na predstavljanju izveštaja generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Milica Borjanić.

Menja se i odnos prema samom obliku vladavine. Demokratiju kao najbolji sistem vidi 53,9 odsto mladih, da je Srbiji potreban jak vođa smatra 39,6 odsto, a da joj takav vođa nije potreban 45,6 odsto. U izveštaju se navodi da se ti stavovi značajno razlikuju od nalaza iz godina pre 2025.

Ko još uživa poverenje mladih?

Praktično niko iz politike. Visoko poverenje mladi imaju jedino u studente, naučnike i nauku, i nijedna druga institucija nema prosečnu ocenu iznad tri. Nevladine organizacije, vojska, crkva i kancelarije za mlade jedine su sa ocenom iznad dva, a političke institucije dobijaju između 1,16 i 1,20. Ministarstva u čijem su delokrugu pitanja mladih ocenjena su ispod 1,5.

Među pojedincima, najviše poverenja ima rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, sa ocenom 2,4, u odnosu na 2,08 prošle godine. Patrijarhu Porfiriju ocena je porasla sa 1,44 na 1,55, a predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću sa 1,11 na 1,15.

Skupoća je pretekla nezaposlenost

Lista problema koje mladi sami navode izgleda drugačije nego pre deset godina:

• visoki troškovi života, 82,6 odsto
• korupcija, 76,9 odsto
• nedostatak demokratije i pravde, 71,3 odsto

Nezaposlenost, koja je 2017. godine bila prvi problem sa 89,1 odsto, ove godine je na 35,8 odsto. Broj nezaposlenih mladih iznosi 62.437, oko 133.000 manje nego 2014. godine. Predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije Velimir Milošev ocenio je na predstavljanju izveštaja da su mladi u Srbiji „obespravljeni, siromašni i poniženi”, i da se za deset godina malo koje merilo kvaliteta života popravilo. Na pitanje kako je onda pao broj nezaposlenih, odgovorio je:

Dobar primer je nezaposlenost. Ako se neko seća kako je to bilo pre 10-15 godina, nezaposlenost jeste stvarno bila veliki problem i to smo rešili. Ali kako smo rešili? Tako što jako velik broj mladih radi preko nestandardnih ugovora, za mizerne novce koji ne mogu da pokriju osnovne troškove života.

Podaci iz izveštaja idu u istom smeru. Na poziciji za koju se školovalo ne radi 55 odsto zaposlenih mladih, a još 11 odsto radi posao samo delimično povezan sa obrazovanjem. Za pristojan život mladi procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok prosečna zarada iznosi 121.650 dinara. Više od četvrtine njih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu.

Odlazak drži otvorena vrata

Iseljenje iz Srbije planira 47 odsto mladih, a još 42 odsto trenutno ne planira odlazak, ali tu mogućnost ne isključuje. Više od 75 odsto onih koji razmišljaju o preseljenju kao odredište navodi neku evropsku zemlju. Kao razlog za ostanak najčešće navode želju da zemlju promene tako da u njoj bude pristojno živeti i raditi.

Svoje mentalno zdravlje kao loše ocenjuje 31,3 odsto mladih, 36 odsto se nije osećalo dobro tokom većeg dela posmatranog perioda, a 50,3 odsto smatra da stručna pomoć nije dovoljno dostupna.

Uz nalaze je objavljen i set preporuka namenjen donosiocima odluka i institucijama, navode u Krovnoj organizaciji mladih Srbije. Milošev je poručio da parcijalne mere neće biti dovoljne.

Čini mi se da nam je, kad uzmemo sve ove probleme s kojima se suočavamo, potrebno da izvršimo korenite promene. Odgovor na dubinu krize u kojoj se nalazimo mora biti velik koliko je i ova kriza.