Crna Gora menja Ustav: poslanici o pravosuđu i CBCG

Skupština Crne Gore zasedala je danas, 24. avgusta 2026, na vanrednoj sednici posvećenoj amandmanima 17 do 21 na Ustav, koji menjaju način izbora sudija i tužilaca i učvršćuju nezavisnost Centralne banke Crne Gore (CBCG). Reč je o istom tipu pravosudne reforme, poglavlje 23 pregovora sa Evropskom unijom, kroz koju je Srbija prošla na referendumu 2022. godine. Podgorica sada žuri iz istog razloga: rok koji je dobila od evropskih partnera ističe ovih dana, a od njega zavisi da li će do kraja godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Vanrednu sednicu sazvao je predsednik Skupštine Andrija Mandić, na zahtev poslanika parlamentarne većine i Vlade. U sali je u 13.01 časova bilo 56 poslanika. Otvarajući zasedanje, Mandić je naglasio da nijedan parlament u Evropi tog dana ne zaseda.

“Da većini poslanika u Evropi neko kaže da moraju da dođu u parlament 24. avgusta, teško bi se odazvali”, rekao je Mandić.

Šta menjaju amandmani

Prvi deo dnevnog reda čine Predlog amandmana na Ustav i Predlog ustavnog zakona za njihovo sprovođenje. Amandman 17 daje Skupštini ovlašćenje da dvotrećinskom, odnosno tropetinskom većinom bira i razrešava sudije Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca, kao i po četiri člana iz reda uglednih pravnika u oba saveta.

Amandmanom 18 Sudski savet dobija devet članova: predsednika Vrhovnog suda, pet sudija koje bira Konferencija sudija i četiri uglednog pravnika koje bira Skupština. Amandman 20 propisuje da Tužilački savet čini deset članova, pet državnih tužilaca, dva uglednih pravnika, predstavnik nevladinih organizacija, advokat i predstavnik organa nadležnog za pravosuđe. Amandman 21 učvršćuje samostalnost CBCG, uz obavezu da o svom radu izveštava Skupštinu.

Ustavni odbor je predloge utvrdio 17. avgusta, pošto je odbio primedbe dvanaest organizacija i pojedinaca, među njima Instituta za forenzičko računovodstvo, Centra za demokratsku tranziciju, Instituta Alternativa, Crnogorskog foruma, Akcije za ljudska prava, Građanske akcije Budva i bivšeg sudije Ustavnog suda Milorada Gogića, kao i predloga koje su podneli poslanici Darko Dragović i Andrija Nikolić. Skupština je nacrt amandmana usvojila još 9. jula, a javna rasprava koja je usledila trajala je pun mesec, od 10. jula do 10. avgusta.

Predsednica Ustavnog odbora Jelena Božović priznala je da su rokovi ograničili prostor za usaglašavanje sa strukom.

“Nije da nijesmo razmatrali predloge NVO, ali rokovi su nam ograničili mogućnost da neke od njih uvažimo”, rekla je Božović u raspravi.

Opozicija upozorava na moć pravosuđa

Deo poslanika opozicije amandmane vidi kao prekomerno jačanje sudske vlasti. Predsednik DPS-a Danijel Živković rekao je da se novim rešenjima menja ravnoteža u državi.

“Ovim amandmanima daje se moć pravosuđu u Crnoj Gori. I to ogromna”, rekao je Živković.

Poslanik DNP-a Milan Knežević otišao je korak dalje, tvrdeći da se pravosuđe pretvara u nezavisan centar moći.

“Sve vidite, da je stvorena četvrta grana vlasti, i participirate pod alibijem da je to u skladu sa našim EU putem”, rekao je Knežević.

Predstavnik Evropskog saveza Boris Mugoša ukazao je na to da je reforma zakasnila i da je stručna javnost premalo uključena.

“Osam mjeseci nakon roka. Nijesam siguran koliko su konsultovali stručnu javnost”, rekao je Mugoša.

Antimafija zakon u drugom delu sednice

Poslanici potom prelaze na Predlog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću, izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i izmene zakona o Državnom tužilaštvu, Specijalnom državnom tužilaštvu i odgovornosti pravnih lica. Antimafija zakon omogućava da se imovina oduzme i pre pravosnažne presude, a predviđa i formiranje posebne agencije koja bi upravljala oduzetim nekretninama, novcem i drugom imovinom.

Ministar pravde Bojan Božović najavio je i uvođenje novog krivičnog dela, nezakonitog bogaćenja javnih funkcionera, čime bi Crna Gora dobila instrument koji Srbija u ovom obliku još nema.

Glasanje o oba paketa očekuje se u nastavku sednice. Od njegovog ishoda zavisi i to da li će Podgorica formalno zatvoriti poglavlje 23 pre kraja godine, korak koji region prati kao najavu koliko brzo bi sledeća zemlja iz susedstva mogla da uđe u Evropsku uniju.