Skupština Crne Gore izmenila Ustav, srpski jezik izostao

Skupština Crne Gore je 24. avgusta, na vanrednoj sednici, usvojila amandmane na Ustav kojima se menja sastav Sudskog i Tužilačkog saveta i uvodi zakonska regulacija Centralne banke Crne Gore. Za Beograd odluka nosi dvostruku težinu: neposredno se tiče položaja srpskog naroda u susednoj državi, jer predlog da srpski jezik dobije status službenog nije prošao, a posredno ubrzava crnogorski put ka Evropskoj uniji, koji Podgorica sada vezuje za rok do kraja godine.

Srpske novine su ranije javile da su poslanici tek izlazili pred raspravu o pravosuđu i Centralnoj banci. Sada je glasanje završeno, i to jednoglasno u okviru onih koji su učestvovali: za amandmane je glasalo 68 poslanika, nijedan nije bio protiv i nijedan uzdržan. Sednicu je sazvao predsednik parlamenta Andrija Mandić, na zahtev poslanika parlamentarne većine, a na početku zasedanja u sali je bilo 56 poslanika, da bi do trenutka glasanja njihov broj porastao na 68. Jedina stranka koja u glasanju nije učestvovala bila je Demokratska narodna partija Milana Kneževića. Istim brojem glasova usvojen je i ustavni zakon za sprovođenje amandmana.

Mandić je otvaranje sednice obrazložio time da 24. avgusta ne zaseda nijedan drugi parlament u Evropi.

“Kada bi većini poslanika u Evropi neko rekao da moraju da dođu u parlament 24. avgusta, teško bi se odazvali. Neki moji prijatelji iz evropskih parlamenata kažu da bi predsednik skupštine koji bi zakazao takvu sednicu prošao veoma loše. Ali naše obaveze su takve, znamo šta građani očekuju i okupili smo se da pokažemo da smo odgovorni ljudi”, poručio je Mandić.

Amandmani, obeleženi brojevima od 17 do 21, menjaju način izbora sudija Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca i članova dva saveta, uz predviđenu dvotrećinsku, a potom tropetinsku većinu u Skupštini. Oko tačnog sastava novih tela izvori se razilaze: B92 navodi da će Sudski savet imati devet članova, među njima četiri uglednih pravnika koje bira Skupština, dok Tanjug tu istu nadležnost, izbor četiri uglednih pravnika, pripisuje Tužilačkom savetu, i dodaje da se broj sudija u Sudskom savetu podiže sa četiri na pet, a da ministar pravde više neće biti njegov član. Amandman 21 uređuje samostalnost Centralne banke, koja o radu izveštava Skupštinu, dok njome upravlja Savet na čelu sa guvernerom.

U raspravi je najoštrije zvučala ocena lidera Demokratske partije socijalista Danijela Živkovića, koji je najavio podršku amandmanima uprkos zamerkama.

“Niti je pravosuđe samostalno, niti nezavisno. Ono je batina u rukama većine”, rekao je Živković tokom rasprave u Skupštini, dodajući da promene pravosuđu daju ogromnu moć, ali da DPS glasa za zbog evropskih integracija.

Za Srbiju je najosetljiviji deo ishoda ostao van teksta amandmana. Lider DNP-a Milan Knežević je naveo da je uvrštavanje srpskog jezika u red službenih bio uslov njegove stranke, i da ga je premijer Milojko Spajić odbio. Time je, poručio je Knežević, DNP odlučio da ne učestvuje u aktu koji ne priznaje ravnopravnost srpskog jezika sa crnogorskim. Šef opozicionog Evropskog saveza Boris Mugoša je, uprkos podršci amandmanima, zamerio parlamentarnoj većini što je izmene od februara do juna držala neprosleđene u skupštinsku proceduru, pa se sada, kako je rekao, glasa bez kvalitetne javne rasprave.

Rok za usvajanje amandmana bio je vezan za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i poglavlja 17, o ekonomskoj i monetarnoj uniji. Podgorica cilja zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine i članstvo u Evropskoj uniji 2028. godine, što bi Crnu Goru učinilo prvom državom iz bivše Jugoslavije koja bi u ovom krugu proširenja prestigla Srbiju. Da li će taj rok izdržati, i da li će pitanje srpskog jezika ponovo doći na dnevni red pre konačnog usvajanja svih poglavlja, ostaje otvoreno do narednih sednica u Podgorici.