Crna Gora ukinula imunitet predsedniku i ministrima

Skupština Crne Gore je 3. septembra jednoglasno usvojila predlog za promenu Ustava kojim se predsedniku države i članovima Vlade ukida imunitet za krivična dela protiv službene dužnosti, među kojima su zloupotreba službenog položaja i primanje mita. Za predlog je glasalo svih 66 prisutnih poslanika, protiv nije bio niko, uzdržanih nije bilo. Odluka stiže u trenutku kada Brisel vladavinu prava i odgovornost nosilaca izvršne vlasti tretira kao uslov napredovanja ka članstvu u Evropskoj uniji, pitanje koje jednako opterećuje i Beograd, gde se o ukidanju imuniteta funkcionera godinama govori, bez konačnog pomaka.

Za usvajanje ustavnog amandmana bila je potrebna dvotrećinska većina u Skupštini. Poslanici su istog dana jednoglasno prihvatili i predlog Ustavnog odbora da se konačan tekst amandmana sačini u roku od četiri dana, čime je promena Ustava formalno ušla u završnu fazu. U obrazloženju predloga navodi se da krivična dela protiv službene dužnosti direktno ugrožavaju integritet javne vlasti, poverenje građana u institucije i osnovna načela ustavnog poretka, pa je, kako se ističe, neophodno jasno normirati da u vezi sa tim delima ne postoji ustavna zaštita u vidu imuniteta.

Potpredsednik Vlade Momo Koprivica obratio se poslanicima tokom rasprave i objasnio da izmena ne cilja na politički obračun sa opozicijom, već na članove izvršne vlasti.

“Ne predlažemo da se omogući nekome politički progon neistomišljenika, ne predlažemo da član Vlade može biti gonjen zato što je doneo političku odluku sa kojom se neko slaže ili ne slaže. Predlažemo nešto mnogo jednostavnije, da nijedna izvršna funkcija ne bude štit od odgovornosti za krivična dela sa elementom korupcije”, rekao je Koprivica.

Antimafijaški zakon istog dana

Poslanici u Podgorici tog dana nisu stali na ustavnom amandmanu. Posle višesatne rasprave usvojen je i Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću, koji u javnosti kruži pod nazivom antimafijaški zakon. Za zakon je glasalo 43 poslanika, manje nego za ustavni amandman ranije istog dana, kada je u sali bilo svih 66, ali su za usvajanje glasali svi koji su u tom trenutku bili prisutni. Zakon uvodi mogućnost trajnog oduzimanja imovine pre pravosnažne presude u predmetima organizovanog kriminala, ali tek pošto sud potvrdi optužnicu ili, u skraćenom postupku, zakaže glavni pretres.

Ministar pravde Bojan Božović je obrazlažući rešenje rekao da se time obezbeđuje da postupak ne počiva na proizvoljnoj sumnji, već na predmetu koji je već prošao sudsku kontrolu.

“Za krivična djela kriminalno udruživanje i stvaranje kriminalne organizacije uvodi se posebna mogućnost trajnog oduzimanja imovine prije pravosnažne presude. Ovaj postupak može se pokrenuti tek kada je donešeno rješenje kojim se potvrđuje optužnica, odnosno kada je u skraćenom postupku zakazan glavni pretres”, kazao je Božović.

Ministar je istakao da zakon ima zeleno svetlo Evropske komisije i da je prošao sve faze komunikacije sa Brislelom pre nego što je stigao u skupštinsku proceduru, argument koji za Podgoricu, kandidata za članstvo u Uniji koji najdalje odmiče u pregovorima u regionu, ima sopstvenu težinu. Božović je dodao i da rešenje nosi mehanizme kontrole od zloupotreba.

“Činjenica je da zakon ima mehanizme za kontrolu od zloupotreba koje jesu s pravom upućivane prema nama kao moguća opasnost”, rekao je Božović.

Opozicija je tokom rasprave upozoravala na rizik selektivne primene oba rešenja od strane tužilaštva, iako je na kraju i sama glasala za oba akta. Iz vladajuće većine poručeno je da niko ne sme biti iznad zakona i da imunitet ne može ostati štit od korupcije, dok su predstavnici opozicije tražili garancije da se izmenama Ustava neće otvoriti prostor u kome tužilaštvo, policija ili druga tela odlučuju ko sme da vrši vlast, umesto birača.

Za Beograd, gde se rasprava o ukidanju imuniteta funkcionera vodi godinama bez pomaka, podgorički presedan pokazuje da su dvotrećinska većina u parlamentu i politička volja dovoljni da se ustavna zaštita ograniči. Kada bi slično rešenje moglo da se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije, otvoreno je pitanje, ono zavisi od rasporeda glasova koji Podgorica danas ima, a Beograd za sada nema.