Film 17 u Sarajevu: pet godina niko nije verovao u njega
Debi Kosare Mitić, koprodukcija u kojoj učestvuje i Srbija, sinoć je prikazan u glavnom takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala. Snimljen je za dvadeset dana.
Prvo je bio jedan scenario koji niko nije hteo. Kosara Mitić odnela je 2017. godine projekat pod naslovom 17 na radionicu MIDPOINT Feature Launch, i vratila se sa nje bez producenta. Sama je kasnije objasnila da u tom trenutku niko nije verovao u film. Na novac je čekala skoro pet godina, a onda je taj isti film sinoć, 17. avgusta, prikazan u glavnom takmičarskom programu 32. Sarajevo Film Festivala, u konkurenciji za nagradu Srce Sarajeva.
Film traje 105 minuta i debitantsko je dugometražno ostvarenje ove rediteljke. Radnja prati sedamnaestogodišnju Saru, koju igra Eva Kostić, na obaveznoj školskoj ekskurziji u Grčkoj. Sara krije trudnoću nastalu posle silovanja koje su počinila dvojica njenih školskih drugova, a čitava priča odvija se u rasponu od otprilike jednog dana, devet meseci posle napada. Scenario potpisuju Mitić i Ognjen Sviličić, jedan od najplodnijih scenarista u regionu.
Svetska premijera bila je na Berlinaleu, u sekciji Perspectives, i film je od tada obišao festivalsku kolu pre nego što je stigao u Sarajevo.
Zašto je snimanje trajalo samo dvadeset dana
Ceo film snimljen je za dvadeset dana, što je za materijal ovakve emotivne gustine kratko. Rediteljka je to opisala kao najteži deo posla:
Bilo je to vođenje emotivno vrlo zahtevnog filma u samo dvadeset dana. Morala sam da budem krajnje precizna sa scenariom, glumcima i vizuelnim jezikom, ali nisam želela da pritisak oduzme glumcima slobodu i ono što iz nje može da izađe. Pronalaženje te ravnoteže između kontrole i intuicije bio je najveći izazov.
Pritisak je bio utoliko veći što je ansambl uglavnom sastavljen od mladih neprofesionalnih glumaca, dakle od ljudi koji nemaju tehniku na koju rediteljka može da se osloni kada vreme istekne. Mitić kaže da je zato metod bio drugačiji od uobičajenog rada sa glumcima.
Osećala sam da moram da postanem deo njihovog sveta. Provela sam toliko vremena sa njima da smo gotovo živeli u istom emotivnom prostoru. Bila sam tu za svaki trenutak, slušala, posmatrala, razgovarala, plakala, smejala se, a ponekad prosto bila sa njima.
To poverenje, kaže, postalo je temelj glumačkih ostvarenja. Prvi festivalski prikazi izdvajaju upravo Evu Kostić i način na koji je kamera kod Mitić postavljena neudobno blizu njenog lica, tako da gledalac ostaje zatvoren u perspektivi devojke koja ništa ne izgovara naglas.
Gde je tu Srbija
17 je koprodukcija Severne Makedonije, Srbije i Slovenije. Producentske kuće su Black Cat Production iz Severne Makedonije, Art&Popcorn iz Srbije i December iz Slovenije. Srpski i slovenački partner ušli su u projekat dok je scenario još nastajao, pa se, po rečima rediteljke, saradnja gradila oko samog filma, a ne oko finansijske konstrukcije.
Na 32. Sarajevo Film Festivalu, koji traje od 14. do 21. avgusta, ukupno je 23 filma sa srpskim produkcionim udelom, a deset ih se takmiči za Srce Sarajeva. U dugometražnom igranom takmičarskom programu tri su ostvarenja sa srpskim učešćem:
- 17 Kosare Mitić
- Sve što nije u redu s tobom Urše Menart, koprodukcija Slovenije, Nemačke i Srbije
- Male stvari Zvonimira Jurića, hrvatsko-slovenačko-srpska koprodukcija
O dokumentarnoj strani te iste liste već smo pisali povodom Planine Biljane Tutorov i Petra Glomazića. Sinoćnja projekcija dodaje toj računici igrani deo.
Šta film čeka posle Sarajeva
Međunarodnu prodaju vodi Totem Films, a film je do sada prodat u Italiju i Indoneziju. Redovnu bioskopsku distribuciju u Severnoj Makedoniji još nije dobio, što je uobičajena putanja za regionalni debi koji se prvo dokazuje po festivalima.
Mitić je projekat vratila u industriju prošle godine, kroz sarajevski CineLink Work in Progress, i tu je prvi put dobila reakcije ljudi izvan regiona. Gledano unazad, ta dva koraka, MIDPOINT 2017. i CineLink, čine ceo luk jednog debija: prvo odbijenica, pa devet godina kasnije glavni program festivala koji je taj isti film odbio da propusti.
Priča o nasilju među mladima, ispričana bez ublažavanja i bez didaktike, ostaje težak film za gledanje. Ali to je i jedini pošten način da se ovakva građa iznese, i razlog zbog kog 17 u Sarajevu nije bio samo još jedan naslov u rasporedu.
