„Virus patološke dobrote“ dobio bis u Sarajevu

Vetar je te večeri duvao sa Bistrika, a publika u UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad ipak nije napuštala mesta ni kada je pripovest krenula da se komplikuje. Gotovo hiljadu ljudi je 19. avgusta gledalo svetsku premijeru filma „Virus patološke dobrote”, i sudeći po onome što je posle projekcije rekao njegov reditelj, upravo je ta uporna, nezainteresovana publika bila najbolji dokaz da satira i dalje ume da pogodi u živac.

„Nema boljeg osjećaja za reditelja opore satire nego kad čuješ spontane nalete smeha koji u ponekim delovima prelaze u grohot. Pa i na delovima filma za koje to nisi očekivao, ali si se potajno nadao. Hvala Sarajkama i Sarajlijama na tako toplom prijemu filma, premda je veče bilo vetrovito i prohladno”, rekao je Predrag Ličina posle projekcije u okviru Open Air programa 32. Sarajevo film festivala.

Radnja je smeštena u Zagreb 1983. godine. U stan Zorke Vasiljević jedne zimske noći upada muškarac koji tvrdi da je doputovao iz 2031. da bi sprečio pandemiju „virusa patološke dobrote”. Zorka ga isprva smatra prevarantom, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju, i film odatle vuče svoju komičnu i, sudeći po opisu, pomalo neprijatnu logiku: budućnost koja stiže u obliku dijagnoze, ne u obliku spasa.

Ko je Predrag Ličina

Ovo je drugi dugometražni film Predraga Ličine, koji je scenario napisao prema sopstvenoj priči istog naslova iz zbirke „Bljuzga u sumrak” (Jesenski i Turk, 2022). Prepoznatljiv je po spoju satire i naučne fantastike, rukopisu koji je već profilisao u nagrađivanom prvencu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj” i u kratkom filmu „Teleport Zovko”. „Virus patološke dobrote” nastavlja tu liniju, sada u dužem formatu i sa znatno širim glumačkim ansamblom.

Glavne uloge nose Hristina Popović kao Zorka Vasiljević i Nikola Đuričko kao Luka Radivojević, uz Gordana Kičića, Tihanu Lazović Trifunović, Gorana Bogdana i Radeta Šerbedžiju. Producent je Đorđe Vranješ, u koprodukciji kuća Stiglitz Productions i Terminal 3, uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra. Snimanje je trajalo tri nedelje i odvijalo se u Pančevu, sa Sašom Petkovićem i Draganom Radetićem na fotografiji, Vanjom Kovačević na montaži i muzikom koju potpisuju Jura Ferina i Pavao Miholjević.

Ono što ovaj film čini zanimljivijim od proste žanrovske vežbe jeste vremenski razmak koji koristi: 1983. je poslednja dekada u kojoj se jugoslovenska svakodnevica još doživljavala kao stabilna, a 2031. je dovoljno daleka budućnost da dozvoli otvorenu spekulaciju, bez tereta da mora ličiti na proročanstvo. Između te dve tačke Ličina postavlja lik koji ne donosi apokalipsu nego dijagnozu, i to je razlika koja njegovu satiru odvaja od klasičnog postapokaliptičnog žanra: virus iz naslova nije pretnja telu, nego stanju duha, i upravo ta ironija, sudeći po opisu radnje i po reakciji sarajevske publike, nosi najveći deo komičnog tereta filma.

Zašto festival dodaje još jednu projekciju?

Zato što je premijera bila rasprodata, a interesovanje posle nje nije opalo. Sarajevo film festival je zbog toga u program uvrstio dodatnu projekciju za 21. avgust u 20 sati, u dvorani 7 Cineplexxa. Za srpsko hrvatsku koprodukciju to je redak signal, festival retko menja raspored zbog jednog naslova usred trajanja, i ta odluka govori više o prijemu filma nego bilo koja izjava posle premijere.

Bioskopska distribucija je planirana za novembar, u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, pa će se tek tada videti da li satira koja je osvojila jednu vetrovitu sarajevsku noć drži isti ritam i u bioskopskoj sali, bez atmosfere otvorenog neba i publike koja je, po svemu sudeći, došla spremna da se smeje.